Slepi nastavnik srpskog jezika u penziji, Sreto Vučković iz Bijakovaca kod Kozarske Dubice inspiracija je svim ljudima.
Iako ne vidi, sam okopava kukuruze, cepa drva i svakodnevno prepešači na desetine kilometara. Uskoro će objaviti i treću autorsku knjigu “Prst sudbine”.
Sveto zbog bolesti živi u potpunom mraku, ali ga to nikada nije sprečilo da bude rame uz rame sa svim zdravim ljudima. Penzionisani slepi nastavnik srpskog jezika iz dubičkih Bijakovaca, jednostavno rečeno, voli život. Iako slep, sam cepa drva i brine o domaćinstvu. Ovih dana ne izlazi iz bašte, jer okopava kukuruze.
“Okopavam malo kukuruze, uglavnom moram razbiti koru i ukloniti travu, jer je sve jača, ambrozija pogotovo”, priča Sreto.
Sreto kaže, otkako je slep, posebno mu je istančano čula dodira i osećaj za orjentaciju. Sam svakodevno prepešači desetak kilometara. Svima je inspiracija.
“Ove godine sam nasekao preko 200 komada trkalja za pasulj. Јednostavno, odem u šumu i znam koju mladicu da sečem. Napipam lesku debljine otprilike kao moj štap ili malo deblje i onda je odsečem”, priča on.
Komšija Mirko Blagojević kaže da Sreto uvek sam ide u šumu i donesi najbolje trklje. “Ni onaj ko vidi ne može se tako snaći i useći takvu trklju, kao što on zna”, priča Blagojević.
Sreto je do sada napisao dva romana – “Ploska” i “Pomračenje sunca“” a uskoro bi iz štampe trebalo da izađe i njegov treći roman “Prst sudbine”. Svojevremeno, nekadašnji predsednik Srpske, Milorad Dodik donirao mu je kompjuter sa govornim softverom.
“Da nije bilo njegovog kabineta ne bih nabavio kompjuter, ne bi bilo ni mojih knjiga i svih mojih nastojanja”, kaže Sreto.
Dijaspora.news/Kurir.rs/RTRS
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.