Slavici Turčin još nije vratio decu: Poslednji put ih je videla pre dve godine, a pitanje je da li će ih ikad više zagrliti (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Slavica ne prepoznaje glas svoje dece, kaže da su hladne i kao da su u strahu, da nema prisnosti, nema emocije, vec samo čekaju da ponove šta treba da kažu.

Beograđanka Slavica Burmazović (41)  već skoro dvije godine se nije čula ni videla sa svoja tri deteta pošto ih je njen bivši muž Ejup Jundžu nakon razvoda kidnapovao i odveo u Tursku u avgustu 2015.godine .

Od maja 2016. godine Slavica gubi svaki kontakt sa ćerkom Ajšom (14), Esmom (13) i sinom Tarikom (7).

Turski Apelacioni sud potvrdio je da decu treba hitno vratiti majci u Srbiju i da je odluka suda konačna, ali deca još nisu vraćena u Srbiju. Policija u Turskoj tvrdi da ne može da otkrije gde se Ejup sa decom nalazi i navode da je majka dužna da im dostavi adresu kako bi oni mogli decu da uzmu od oca i da ih vrate majci.

Slavica je decu poslednji put videla u maju 2016. godine i to je jednin put kad je imala fizički kontakt sa njima tokom dve i po godine. Tad su joj deca rekla da žive u strašnim uslovima. Ne smeju slobodno da se kreću a Ejupovu drugu ženu moraju da zovu “mama”.

Nakon toga otac je deci zabranio da na bilo koji način komuniciraju sa Slavicom, i ona ih nije čula dugih 11 meseci. Kad su konačno počela da se javljaju deca su tražila majci da potpiše papir kojim ih se odriče u korist oca. To je bio uslov da Ejup dozvoli Slavici da viđa decu.

Slavica ne prepoznaje glas svoje dece, kaže da su hladne i kao da su u strahu, da nema prisnosti, nema emocije, vec samo čekaju da ponove šta treba da kažu.

Majci deca nikad nisu rekla gde se nalaze. Kad ih pita za lokaciju dobije odgovor “potpiši tati papir, pa ćeš nas videti”.

U poslednje vreme Ejup Slavicu zove telefonom a u njima stalno pominje izvesnog policajca, šefa policije, Huseina, koji je njegova zaštita. Kaže da ga on čuva, da su on i deca pod njegovom zaštitom.

Na Slavičina obraćanja Ministarstvu pravde, dobila je odgovor od turskog ministarstva koji navodi da je njihova potraga za decom aktivna i da se nastavlja.

Ukoliko deca budu locirana u Turskoj, tada mogu biti započete prinudne mere po turskom zakonu, navodi se u odgovoru turskog ministarstva pravde.

Sve zavisi od turske policije. Kada bi Slavica znala adresu, mogla bi da se obrati stanici policije u Turskoj i oni bi onda trebalo da postupe po poternici.

Kao građanin je uspela da uradi sama ono što gomila advokata nije uspela. Sve što je pravno mogla, uradila je, ne postoji više ni jedna instanca za koju može da se hvati i traži pomoć. I dalje joj je ostala samo Srbija da joj pomogne.

Slavicu su u jednom momentu kontaktirali i turski mediji. Snimljen je veliki TV prilog o celom slučaju i išao je kao udarna vest u svim televizijskim informativnim emisijama. Izazvao je buru reakcija, ali se posle nekoliko dana bura stišala.

Na društvenim mrežama Slavica dobija veliku podršku od građana, žena koje su u sličnoj situaciji. Ipak, ima i onih koji je vređaju, koji joj govore da je sve zaslužila, jer se udala za Turčina.

Ona kaže da će poslednji atom snage dati da povrati svoju decu, njihovo detinjstvo, njihovo pravo na sreću. Ako je ona kriva za svoje grehe, ispaštaće, ali naglašava da njena deca nisu ni za šta kriva. Kada klone, uzme medvedića svoga sina, traži poznati miris.

Posmatra fotografije sa zida, ima sećanje na ručice koje je grle i pomisao da će svanuti jutro kada će se spojiti i živeti zajedno. Da zaborave ovaj ružan period kao da se nikada nije desio.