Samo od početka jula Vojnomedicinskoj akademiji javilo se 30 ljudi zbog trovanja pečurkama, od kojih su neke kupljene na pijaci, 10 osoba je hospitalizovano, a dvoje je usled teškog trovanja umrlo tokom vikenda, saznaje Kurir u ovoj ustanovi.
Zasad je poznato da je preminuo Slađan Aleksandrović (31) iz okoline Negotina nakon što se sa dedom otrovao gljivama koje su ubrali u šumi, dok identitet druge osobe nije saopšten. Sa VMA poručuju da su se kod pokojnog Slađana i njegovog dede tegobe javile 12 sati nakon konzumiranja gljiva za koje su mislili da su jestive, a radilo se o zelenoj pupavci.
Stručnjaci apeluju na berače gljiva da budu maksimalno oprezni pri branju, a građanima da pri kupovini obrate pažnju da na deklaraciji bude, između ostalog, istaknuto ime pečurke i uzgajivača. U slučaju da se nakon konzumiranja gljiva jave tegobe, neophodno je odmah se javiti lekaru, jer su rezultati mnogo povoljniji ukoliko se u roku od 48 sati započne lečenje.
Simptomi trovanja
Ova trovanja su, po pravilu, veoma teška, opasna po život i najčešća od svih trovanja gljivama sa smrtnim ishodom. Samo jedna pojedena zelena pupavka (najotrovnija od svih gljiva) može dovesti do smrti. Nalazi se od jula do oktobra, pretežno u listopadnim šumama, naročito ispod hrastova.
Letalna doza amanitina za odraslu osobu iznosi 4-8 mg, tj. smrtonosna je i samo jedna pečurka.
Klinička slika
Trovanje pupavkom najčešće protiče kroz dve faze. Nakon relativno dugog latentnog perioda bez simptoma, od 6-24 časa, nastupaju jake gastrointestinalne tegobe: muka, gađenje, povraćanje, grčevi u trbuhu, profuzni, koleriformni, ponekad krvavi prolivi, praćeni dehidracijom i kolapsom.
Ove tegobe traju 12 – 48 časova. U toj fazi počinje širenje otrova po organizmu, koncentracija amanitina u krvi opada i on biva “zarobljen” u enterohepatičkoj cirkulaciji. Otuda je jetra duže izložena visokoj koncentraciji otrova.
Nakon prividnog i privremenog oporavka, koji traje nekoliko sati, nastupa ponovno pogoršanje sa znacima oštećenja jetre, od asimptomatskog povišenja transaminaza do izražene jetrine insuficijencije sa koagulopatijom i komom.
U ovoj fazi može nastati i poremećaj funkcije bubrega, bilo zbog direktnog delovanja amanitina na ćelije bubrega, bilo zbog razvoja hepatorenalnog sindroma. Klinički se ispoljavaju ikterus (žutica) sa bolnom hepatomegalijom (uvećanje jetre), hipoglikemija, znaci potrošne koagulopatije, albuminurija, dehidracija, oligurija, anurija, azotemija, a terminalno nastaje duboka hepatička koma (masivna nekroza jetre – “žuta atrofija jetre”), praćena akutnom bubrežnom insuficijencijom.
Mogu se pridružiti znaci akutnog zakazivanja srca, zbog degenerativnih promena na miokardu (srčani mišić). Katkada se ispoljavaju i poremećaji funkcija centralnog nervnog sistema, u vidu omamljenosti, vrtoglavice, konvulzija ili paralize disanja. Do smrti dolazi kod 10-50% obolelih, oko 5. dana bolesti. U slučaju preživljavanja, oporavak je spor i postepen.
OBRATITE PAŽNJU!
Sličnosti: obe imaju beo, poluloptast šešir i bele drške s prstenom na sebi i naglim zadebljanjima na dnu.
Razlike: kod otrovne pupavke listići su beli i takvi uvek ostaju, dok su kod jestive šumske rudnjače oni u mladosti sivi, a sa starenjem tamne. Dno drške otrovne pupavke ima debelu ovojnicu, dok jestiva rudnjača nema ovoj. Takođe, rudnjače menjaju boju na preseku, a pupavke ne.
Sličnosti: obe imaju pretežno smeđe šešire, slične pegice na njima, bele listiće i dršku s prstenom, zadebljalu pri dnu.
Razlike: Kod otrovne panterovke meso je uvek belo, a kod jestive biserke pocrveni, posebno u dnu drške. Dno drške otrovne panterovke stegnuto je belim ovojem, a kod jestive biserke vrećice nema. Kod panterovke ivica šešira je iscrtkana, a prsten nije, dok kod biserke ivica šešira nije iscrtkana, a prsten jeste.
Sličnosti: kod obe šešir može biti različito crven, ali kiše mogu sprati bele pege s muharinog šešira, što može da zavara skupljača. Kod obe gljive ivica šešira može, ali i ne mora, biti nareckana. Obe gljive su velike, sočne i teške.
Razlike: Šešir otrovne muhare je obično pokriven belim pegama, što jestiva blagva nema. Kod muhare je drška zadebljala, sa bulbom, a kod blagve je sa vrećicom oko dna. Kod muhare listići drške su beli, a kod blagve žuti.
Sličnosti: obe imaju šešire prekrivene smeđim ljuspicama, bele listiće i drške s prstenom.
Razlike: kod otrovne haringače šešir je manji od šest centimetara, prsten na njoj je jednostavan, tanak, a sama gljiva ima oštar, neprijatan miris. Nasuprot tome, šešir jestive sunčanice je veći od šest centimetara, drška je deblja od centimetra, prsten na njoj je složen, debeo i po rubu resast, a ova gljiva prijatno miriše.
(dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.