– Dani su mi gorki i tužni, pa dokle i kako, samo Bog zna – kaže Sinan.
Ferid Sinan je penzionisani borac armije BiH, koji u rudarskim jamama Kaknja živi punih 20 godina, 15 metara pod zemljom, više gladan nego sit. Jednom se jama čak i obrušila na njega, pa je ostao zatrpan dva i po dana. Nema nikakvih primanja, a oduzeta mu je i naknada koju je primao jedno vreme kao invalid. Patnja i bol koje prate ovog 40-godišnjeg bivšeg borca iz Kaknja teško se rečima mogu opisati.
– Dešava se i da po nekoliko dana gladujem, da nemam ni hleba – govori na početku žalosne ispovesti Sinan, ispred “životnog prostora” u rudarskoj jami.
Borac armije BiH beskućnik je postao kada se rastao od supruge, s kojom ima dvoje dece. S njima sada nije u kontaktu. Kada je ostao bez posla u rudniku, a država od njega okrenula leđa, nije imao novca za podstanarsku sobu, pa je počeo živeti po raznim šupama.
Nema ništa, samo nekoliko ćebadi, jedan jastuk i ono što je na njemu. To mu ne pomaže puno. U jami je, pogotovo noću, baš hladno, puno je vlage i nema vazduha. Nema nigde u blizini vodu, nema se gde okupati, ali eto… Kad ima drva, naloži pred ulazom vatru i malo se ugreje. Nema ni krevet, samo ćebe na dnu jame.
Da nije nekoliko vernih prijatelja koji mu donose hranu, kaže da bi davno umro. Na pitanje kako uopšte izgledaju njegovi dani i noći provedeni 15 metara pod zemljom, odgovara:
– Gorki i tužni, pa dokle i kako, samo Bog zna.
Izgubio je svaku nadu u bolje sutra, ničemu se ne nada. Čak je, kaže, pomišljao i da sebi oduzme život.
Ipak, njegovo lice ozari se pri pomisli da ponovo dobije normalan dom među četiri zida. Tada bi sve druge životne probleme podnosio mnogo lakše, bez straha da će se na spavanju tone uglja, kojima je okružen, sručiti na njega.
Niko od raznih opštinskih, kantonalnih, federalnih i državnih zvaničnika nikada nije posetio Sinana. Čak nije ni na evidenciji Zavoda za zapošljavanje kako bi mogao primati 150 konvertibilnih maraka boračke naknade.
Ferid je braneći BiH pet puta ranjen, a i danas oseća brojne posledice.
– Borio sam se u tom ratu, a sad se vučem, patim… Još u sebi imam metaka, jedan u obrazu, drugi je pored srca, ali nemam pravo na lečenje. Tako su mi rekli na birou kad sam išao da tražim zdravstvenu knjižicu – kaže Ferid.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.