Scena iz jedne pekare u Užicu deli se društvenim mrežama, a retko ko je ostao imun na ono što je usledio kada je dečak koji je stajao u redu shvatio da ipak nema dovoljno para za obrok.
“Jedan sitniji dečak, možda oko 10 godina ima, strpljivo je stajao u redu. Malo sa strane, gledajući u pod i čekajući da svi ispred njega završe sa kupovinom.
Propinjući se na prste, u pantalonama koje su mu ionako prekratke, stidljivo je upitao “Koliko je komplet lepinja?”.
Žena sa druge strane štanda mu odgovori “130 dinara”.
On spusti pogled na novčanice koje je snažno držao sa svih deset prstiju, pa onda tiho upita “A koliko je samo sa kajmakom?”.
Sa druge strane pulta ženi zasijaše oči, ali je ona brzo sakrila pogled i odgovorila mu. Još tužnije oči pale su na one njegove zgužvane novčanice, kada on tiho reče “Nema veze, neću ništa onda” i sitnih koracima krenu napolje.
Tada iz pećnice proviri gazda i krupnim glasom ga zaustavi “Čekaj mali, koji je danas dan?”.
“Utorak”, reče dečak.
“Pa mi utorkom besplatno dajemo odličnim đacima komplet lepinje”, reče veselo.
“Ali ja sam vrlodobar”, priznade dečak.
“Imamo mi lepinje i za njih!”, reče vlasnik i potapša po ramenima sitnog dečaka.
Ceo red zastao je na trenutak, pa pročistiše grlo, nešto ih je steglo, dok su gledali dečaka kako uživa u svom obroku.”
(dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.