Sa istoka Afrike, ali i zapada Rusije, oni su došli da studiraju u – Beogradu.
Darja Marijina (22) iz Rusije, Amosi Peter iz Tanzanije (27) i Pule Mukuma (25) iz Zambije, studenti master studija na Ekonomskom fakultetu, na tečnom srpskom jeziku objašnjavaju kako su stipendiju dobili preko programa Vlade Srbije “Svet u Srbiji”. Prvi je, još 2011. godine došao Pule.
– Bila mi je ogromna želja da studiram u inostranstvu i bio sam jako srećan kada sam saznao da sam dobio stipendiju! Veče pre nego što sam krenuo svi moji su bili tužni, dok sam im ja govorio da treba da se raduju zbog mene – ističe Pule, koji je mesec dana kasnije upoznao Amosija, cimera tokom osnovnih i master studija.
Svo troje saglasni su da im je najveći problem, pogotovo prvih meseci, bio jezik, jer od početka slušaju nastavu i polažu ispite na srpskom, ali i da im je mnogo značila pomoć i podrška kolega, asistenata i profesora.
– U prvoj godini sam učio i po 18 sati dnevno, trebalo mi je sat vremena za jednu, dve strane! Ipak, primetio sam da je mnogo termina slično engleskim, poput inflacije, menadžera, finansija, a onda je vremenom postalo lakše – priseća se Amosi.
Za razliku od njih dvojice, Darja je u Beograd došla tek u oktobru 2017. godine, a živi u Studentskom domu na Zvezdari.
– Prethodno sam jedan semestar provela u Hrvatskoj na razmeni studentata i tada sam mnogo putovala i zaljubila se u Balkan! Kada sam došla ovde već malo sam znala jezik, ali mi je i pored toga bilo teško. Ipak, pošto sam u grupi jedina koja nije iz Srbije, svi me podržavaju i pomažu – zadovoljna je Darja.
Pule sa osmehom prepričava brojne anegdote sa fakulteta, ali i van njega, i priznaje da su ga prvih meseci u Beogradu posebno zbunjivali prazni autobusi koji samo prođu pored stajališta, jer je mislio da je “Za garažu” – ime naselja.
– Mi smo tek druga generacija studenata iz Afrike, tako da je i drugima bilo čudno što što smo tu. Na fakultetu su studenti iz svih krajeva Srbije, neki od njih nikada nisu videli crnca! Postavljali bi nam razna pitanja, od toga da li u Africi imamo internet i puteve, do toga kako smo doputovali do Beograda – pričaju Amosi i Pule i ističu da bi im uvek bilo drago kada neko zbog njih nauči gde su Tanzanija i Zambija.
Sada, nakon sedam godina života u Studentskom gradu, njih dvojica znaju čak i da po akcentu prepoznaju ko je iz kog kraja Srbije, a zahvaljujući brojnim poznanstvima znaju brojne običaje, legende, čak i recepte.
– Koga god da upoznam iz Kruševca, on odmah priča o caru Lazaru, pita dal sam čuo za Rubin, dok Užičani odmah kažu da imaju komplet lepinju… Mnogo mi se dopada što ovde što kod koga god da odemo, svako ima nešto domaće i dok ja to probam on mi već priča kako se to pravi i tako ja dok jedem znam tačno šta sve ide unutra – ističe Amosi, koji voli i sarme, pasulj, domaće vino…
Hrana iz menze dopada se i Afrikancima i Ruskinji, koji o životu u studentskom domu imaju reči hvale, kao i o druženjima, provodu, izlascima…
– Studentski život je interesantan, uvek se nešto dešava, a i svi su druželjubivi, čini mi se da prijatelja moguće naći za sat vremena – kaže Darja.
Studenti iz inostranstva ističu i prednosti studiranja u Srbiji – dok je Pule prvi put usmeno odgovarao upravo na Ekonomskom fakultetu, Darja ističe da se timski rad, projekti i prakse ovde više potenciraju nego u Rusiji.
– Ovde smo prvi put videli i sneg, joj koliko smo se slikali! Tada smo živeli na Avali i slike sam slao mojima, oni su bili ljubomorni. A sad kad padne, nekad me i nervira – smeje se Pule.
OVDE LJUDI MNOGO PUŠE
– Ovde ljudi mnogo puše, i žene i muškarci i deca… Kod nas pušenje nije sramota, ali to niko neće da radi u javnosti, dok ovde ljudi šetaju sa cigaretom. Klubovi i kafići su mnogo zadimljeni, džabe što stavimo parfem, kada se svi usmrdimo na dim – pričaju oni.
A GDE JE TA SRBIJA?
Pre dolaska u Beograd, Pule je o Srbiji znao ponešto iz istorije, a mnogo više o sportu, Partizanu i Đokoviću, dok se Amosi seća kako su u tanzanijskim medijima odjekivale vesti o Kosovu 1999, o hapšenju Karadžića…
– Kada sam mojima rekao gde idem, oni su me pitali da li je ovde mir – priča Amosi.
S druge strane, Darja ističe da ljudi nisu imali predrasude o Srbiji – jer nisu znali gde je.
– Tek kada im kažem da je reč o bivšoj Jugoslaviji, onda znaju – kaže ona.
DRŽI ČASOVE SVAHILIJA
Osim što studira na Ekonomskom fakultetu, Amosi drži i časove svahilija u Muzeju afričke umetnosti.
– Želja mi je da poboljšam odnose Tanzanije i Srbije, da budu kao u vreme Jugoslavije kada je naš predsednik stalno dolazio ovde – priča Amosi, dok bi Darja rado radila i u Srbiji, ali je čula da je “ovde teško naći posao”.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.