Sara (13) je paralizovana i sem roditelja, nema nijednog prijatelja: Prikovana je za krevet u trošnoj kućici, a stomak joj je često prazan (FOTO) (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

– Spavali smo i gladni i bosi. Češće smo bez jela, nego sa jelom, a i hladno je bez drva, pa sam morao da palim samo plastiku da bi nekako ugrejao bolesno dete – kaže Agim.

Sara Saitov iz skopskog naselja Madžari ima 13 godina. Rođena je sa cerebralnom paralizom. Osim brižnih roditelja, nema ni drugarica, ni prijatelja. Prikovana je za krevet u trošnoj sobici bez struje, ali punoj vlage jer im krov prokišnjava.

U takvim, neljudskim uslovima, sa teško bolesnim detetom živi  porodica Saitov. Jedini redovni prihod, 4.300 denara (oko 70 evra), koliko od države dobijaju za bolesnu Sara, moraju da daju za kiriju, jer ovaj skromni dom nije njihov. Zato su često gladni. Nemaju dovoljo para ni za hranu, niti za lekove, ni za pelene bolesne devojčice.

– Ni psi ne žive ovako kako mi živimo. U 21. veku ovo nije život. Ovo je mučenje – požalio se otac devojčice, Agim Saitov novinarima skopske televizije Sitel.

Njegova siromašna porodice jede samo ako Agim uspe da proda plastične flaše koje zajedno sa svojim sinom sakupljaju po kontejnerima. Kaže, često se dešava da danima ništa ne zarade, a bez novca i stomaci su im prazni.

– Spavali smo i gladni i bosi. Češće smo bez jela, nego sa jelom, a i hladno je bez drva, pa sam morao da palim samo plastiku da bi nekako ugrejao bolesno dete –  kaže Agim.

Njegova supruga ne može ništa da radi, niti da im pomaže u sakupljanju plastike jer stalno mora da bude pored paralizovane ćerke.

– Ja ne radim, a i kada bi našla neki posao ne bi mogla da radim jer imam dete sa invaliditetom, a nema ko drugi da se brine o njoj. Ja sam svo vreme pored nje, brinem se da ne padne, oblačim je i svlačim, menjam pelene – kaže Sarina mama, Sajma Saitova.

San i nada ove siromašne porodice, koja traži pomoć od države i humanih ljudi, je da dočekaju dan kada će njihova bolesna ćerkica rasti bar u malo boljim uslovima, a na počinak odlaziti sa punim stomačićem.