Alen Baričević (29), samohrani otac troje dece, ogorčen je do te mere da dvoje svojih školaraca nije odvezao u školu juče u Sveti Juraj, a tim postupkom želi da isprovocira socijalne službe, kako bi i njima, a ne samo novinarima izložio svoj problem.
Alenova situacija je specifična. Rođeni Zagrepčanin, pre deset godina se preselio u Opatiju, a pre pet meseci na Velebit, u kuću svojih predaka. U kući na Baričević Podima nedaleko od Jablanca niko ne živi 60 godina, a poslednjih decenija njegova porodica je koristila kao vikendicu. On je od nje napravio dom za sebe i svoje troje dece koje izdržava od razvoda.
Od stotinu problema s kojima se suočava u novom životu, jedan od većih je prevoz dece do Svetog Jurja, gde se nalazi škola.
– Dogovor s upravnicom i Županijom bio je da prihvatim da vozim decu dok se ne reši prevoz, koji po zakonu moraju da osiguraju. Za to je dogovorena naknada od 3200 kuna mesečno. Do sada sam dobio 2000 kuna, iako mesečno za gorivo trošim 500 evra. Ali to nije najveći problem, fizički sam iscrpljen, a nadležne službe me ignorišu – kaže Alen.
Nema više snage da se bori sa administracijom, pa se odlučio na očajnički potez smatrajući da decu može sam da podučava.
– Deca su se u školi odlično snašla, imam podršku od roditelja i učitelja, ali izbora više nemam. Odemo ujutru, s nama mora i najmlađa Ema (5) jer nema ko da je čuva, odvezem ih, vratim se, oko 11 moram nazad po njih, kada se vratimo nemamo ručak, ugasi nam se vatra – žali se Alen, ogorčen na političare jer pozivaju mlade porodice na selo, a istovremeno im ne pružaju podršku.
Alen je dizajner enterijera, a ceo život se bavi ugostiteljstvom, porodica mu drži restoran u Zagrebu, a bavi se i izdavanjem apartmana. Nekretnine su njegov izvor prihoda, ali sve ostalo se promenilo, drastično.
– Klinci uživaju u svakoj minuti, slobodnog su duha, začas stignemo do Zagreba, Rijeke, Opatije, ali nigde nije kao ovde. Životinje su ih okupirale totalno – kaže Alen, koji na svom imanju ima tele i ostalu domaću živinu.
Alen želi da uzgaja 200 rasplodnih junica s velebitskih pašnjaka, da ima vlastitu siranu, vinariju i pršutu, bungalove za planinare, osam soba u kući je već uredio, a četiri planira.
– Iako nemamo struje, imamo agregate, a vodu crpimo iz cisterne. U kući imamo svu tehniku kao da smo u Zagrebu, ali ono što imamo kada izađemo iz nje nema nigde. U dvorište nam dolaze medvedi, a pogled seže do Ankone – kaže Alen.
Životinje odgajaju kao ljubimce, ali ipak se susretao s pravim izazovima, morao je da zakolje svinju koju je rasparao ris.
– Vukovi su ubili dve koze, ali to su sve stvari s kojima se suočavamo. Nije lako, ali se ne predajemo. Niko nije došao da nas poseti ali ne žalimo se, samo neka nam obezbede ono što nam zakonom pripada – kaže Alen.
– Otac je izabrao da vozi decu, ali su se stvari zakomplikovale. Nije mu odgovaralo što Županija to isplaćuje retroaktivno. On je navodno pokušao da dođe do nekog u Županiji, ali mislim da to nije učinjeno pismeno– rekla je direktorka škole Rosanda Bilović.
(Dijaspora.news/Telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.