Biljana Krstić (47) iz niškog naselja Nikola Tesla koja je nekada bila jedina žena proizvođač kreča u Nišu, poslednjih godina nije mogla da nađe posao u Srbiji jer je kako joj je rečeno u više navrata, “matora”.
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Preko jedne agencije za zapošljavanje, našla je posao u slovačkom gradu Nitra gde je kasnije dobila ponudu da ostane trajno kako bi radila u fabrici gde je odlično plaćena.
Biljana ove letnje dane provodi u Srbiji jer prema ugovoru ovde mora da boravi oko 90 dana. Kaže da je srećna jer joj je ceo život u Nišu. Suprug, deca i unuci. Sebe smatra ispunjenom ženom, ali joj je teško kada mora da napusti porodicu.
Biljana ove letnje dane provodi u Srbiji jer prema ugovoru ovde mora da boravi oko 90 dana. Kaže da je srećna jer joj je ceo život u Nišu. Suprug, deca i unuci. Sebe smatra ispunjenom ženom, ali joj je teško kada mora da napusti porodicu.
Drago mi je što sam “među svojima” i što uživam u ljubavi koju mi pružaju. Mnogo sam se namučila ovde, radila sam sve i svašta kada sam zatvorila prodavnicu kreča, ali jednostavno nije išlo. Posle me niko nije ni želeo u Srbiji, priča Bilja.
Ona u Slovačkoj radi u fabrici za proizvodnju delova za televizore, a ponudili su joj i novi ugovor o radu na godinu dana.
Najbitnije je da izaberete pouzadnu agenciju koja obezbeđuje posao, pošto ima dosta “prevaranata”. Jedna novosadska agencija preko koje sam ja išla da radim je ispoštovala sve ono što je obećala. Imala sam besplatan prevoz do Slovačke, smeštaj u radničkom hotelu i legalan posao, rekla je Krstićeva.
U fabrici u kojoj trenutno radi, zarađuje tri evra po satu, pa joj plata na kraju meseca iznosi oko 800 evra sa tim da može da se prijavi za rad i vikendom. Međutim, radi se po 12 sati.
– Ne mogu da kažem da je lako jer radim i po 12 sati, ali mesečno mogu da zaradim do 850 evra što je plata o kojoj mnogi u Srbiji mogu samo da sanjaju, priča Biljana i dodaje kako u Srbiji “majstorska dnevnica” iznosi 30 evra, ali da moraš da crnčiš po kiši, snegu, i suncu.
Ona to zna zbog supruga koji “krvavo zarađuje” svoje parče hleba.
Ova žena nikada nije bežala od posla, pa je u Srbiji radila neprijavljena kao majstor za kore za pitu, u ribarnici, u ćevabdžinici, čistila zgrade, proizvodila kreč.
Nisu me prijavljivali, a radila sam mnogo. Dešavalo se da me ne plate, a kada sam radila “kod Kineza” nisam videla dan. Nisu mi davali slobodno, smanjivali bi mi platu, ali sam na sve pristajala. Kasnije, niko više nije želeo da me zaposli zbog godina, priseća se ova hrabra žena.
Ona je dodala kako sve više Srba odlazi da radi u Slovačku i to iz različitih branši. Ima mesta i za stare i za mlade ukoliko žele da rade i zarade. Ipak, napomenula je, ne postoji idealna zemlja, a mnogi su stava da će im tamo novac “pasti sa neba” pa ubrzo daju otkaz jer vide koliko se radi.
Mnogima je posao naporan i ne mogu da izdrže tempo. Ustaje se jako rano, oko 4h, a već u 5h moramo da budemo ispred hotela koji nas prevozu u fabriku. Smena traje od šest ujutru do šest popodne, a ukoliko daš otkaz, agenciji moraš da platiš 150 evra za prevoz, ali i za opremu za rad, objašnjava Krstić.
Već iskusna, odlučila je da se na posao u Slovačku vrati bez posredovanja agencije i zato će ujedno dobiti veću platu, dok će smeštaj u radničkom hotelu plaćati jedan evro mesečno, a jedan evro mesečno koštaće je i prevoz do fabrike.
(dijaspora.news/espreso.rs)
Sada, njen glavni cilj je da sebi obezbedi penziju jer prema onome što je čula, treba da radi u Slovačkoj najmanje pet godina kako bi imala penziju od 200 evra mesečno.
Polako sređujem papire za odlazak u Slovačku na rad i suprugu, ali i najmlađem sinu. Ne nameravamo da tamo zauvek ostanemo, već da zaradimo koliko toliko da pristojno živimo po povratku u zemlju i da evenutalno počnemo neki mali privatni posao, objasnila nam je Biljana Krstić.
Ona je za kraj rekla kako je veoma zadovoljna i kako ne želi da radi u Srbiji jer je ovde niko ne ceni.
Što dalje od Srbije, to sam shvatila. Moraš da uspeš i to je to, nema sredine, u suprotnom, “gotov si”, kaže ona.
Podsećamo, Biljana Krstić bila je svojevremeno jedina žena proizvođač kreča u Nišu, ali je posle nekoliko godina rada zatvorila radnju zbog male tražnje za tim proizvodom.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.