Rvao se sa medvedima, slomio 2 rebra, pa Konora: Ko je Habib, prvi Rus i musliman koji je zavladao UFC svetom? (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Habib Nurmagomedov je specifična ličnost u svetu UFC-a, što su mnogi shvatili tek kada je okončana borba sa Konorom Mekgregorom.

Bilo je onih koji su se tek posle ove borbe zainteresovali za Habiba Abdulmanapoviča Nurmagomedov, iako svi koji dobro prate UFC dobro znaju kakav je fajter i karakter u pitanju.

Dvostruki je kombat sambo svetski šampion, drži najduži rekord sa 27 pobeda u MMA, prvi je Rus i musliman koji je osvojio UFC titulu, što njegovim uspesima daje poseban pečat.

Nije Habib od sebe napravio marketinšku imperiju koja je u stanju da poraz pretvori u profit od 45 miliona funti, fotografiše se sa Drejkom, niti želi da napravi holivud od svojih sportskih uspeha – pored zarade koja svakako nije mala, ispunjavaju ga isterana pravda, ućutkanost Konora posle žestokih provokacija i slavlje koje je priredio svojim Dagestancima.

Od rvanja sa medvedom do prevaspitavanja Konora Mekgregora

Kultni status već imaju snimci na kojima se Habib kao dečak rve sa medvedom, a najveći uticaj imao je otac, nekadašnji prvak Ukrajine u sambou i nosilac crnog pojasa u džudou. Već kao mali, Habib se bavio rvanjem i veliki deo naučenog repertoara iz ovog sporta mogao se videti na delu protiv Konora, kog je davio kao zmija žabu dok nije zadao konačni udarac i ostavio ga bez daha, potpuno crvenog u licu i bespomoćnog.

– Mi iz ove oblasti smo predodređeni da budemo borci. To nam je u krvi jer smo se vekovima borili na ovim prostorima. Deca od malih nogu počinju da se biju sa nekima njihovih godina, a ako odbiju to je sramota – naveo je jedan borac iz Dagestana, ruske oblasti na obali Kaspijskog jezera.

Njegov otac je objasnio zašto je njegov sin dok je imao deset godina odmeravao snage sa medvedom.

– Prvo, deca uvek žele da njihovi očevi vide za šta su njihovi sinovi sposobni. Nije bilo ničeg interesantnijeg od toga dok je on bio mlad. Na kraju krajeva, to je bio test njegovog karaktera –rekao je Abdulmanap Nurmagomedov.

Čini se da je sam način trijumfa delovao kao veće poniženje za Konora od nokauta, ali je većina i pre meča bila svesna da će sirova planinska snaga, strpljenje i gordost Habiba odneti pobedu nad Ircem kod kog je na vagi marketinškog i ratničkog levi tas odavno mnogo teži.

Raskošan život i glamur superzvezde “udarili” su na potpuno fokusiranog borca u kome se gnev samo skupljao sa svakom novom izjavom o “islamskom terorizmu, prljavoj i smrdljivoj šubari i sumnjivim prijateljima i članovima ekipe”…

Habib je od 2013. u braku, iza sebe ima i Ekonomski fakultet na Državnom univerzitetu u Mahačkali, ne razdvaja se od porodice i prijatelja, ali ni od papahe, kape koja je simbol Dagestanaca.

– To je tradicionalna kapa za Dagestan, Čečeniju i naš region. Veoma je važna za mene, baš je važna – poručio je svojevremeno Habib, jasno poručivši da vunu koja asocira na planinsko poreklo ne bi menjao nikada za glamurozne tetovaže.

Iako je treš tok sastavni deo UFC sveta, činjenica je da je Konor preterao izjavama poput one “da se bori sa smrdljivim dagestanskim pacovom”, pa je Habib želeo da jasno razgraniči gde se prelazi granica prozivki.

Činjenica da se bori pod zastavom Rusije takođe nije dovoljno glamurozna za UFC organizaciju i svet, pa je imao motiv više na američkom tlu i pod svetlima Las Vegasa, naročito je to bilo jasno kada je na konferenciji ustao i uz osmeh poručio da je pre nekoliko imao telefonski poziv Vladimira Putina, pun hvalospeva i čestitki za veliku pobedu.

Kakvo jedinstvo vlada u njegovoj ekipi i koliko se svi identifikuju i poistovećuju kao jedan, viđeno je i kada je nastupio haos. Preterao je i Habib, pokazao je da su ga pogodile sve prozivke u trenutku kada je uz lovorike trebalo da se popne na pijedestal, njegov nagon sledili su i članovi ekipe koji su želeli da se obračunaju sa Konorom, pa se na kraju više pričalo o toj tuči nego o doktorskom nadigravanju u oktagonu, igri mačke i miša u kojoj se samo čekao trenutak kada će pričljivi Irac konačno priznati poraz.

Put od lokalnih borbi do svetske scene

Habib je MMA debi imao u septembru 2008. i za mesec dana došao je do četiri pobede, u naredne tri godine je dominantno savladao 12 rivala, a kada je došao do savršenih 16-0 u Rusiji i Ukrajini, konačno je stigao poziv UFC-a i prelazak na viši nivo.

Krajem 2011. je Habib potpisao ugovor za šest borbi, padali su redom Šalorus, Tibo, Tavares, Truhiljo, Hili, Dos Anžos, a najsvežija i najvažnija borba pre Konora zabeležena je u aprilu ove godine.

Postao je tada prvi UFC prvak iz Rusije, posle pobede nad Alom Jakintom u centralnoj borbi večeri UFC 223 u Bruklinu. Toni Ferguson je odustao od borbe zbog povrede kolena, a onda je Jakinta izominiran u pet rundi.

– Gde je Konor? Hoćeš da se tučeš sa autobusom? Ja hoću da se bijem sa pravim gangsterom –bila je Habibova poruka po preuzimanju pojasa, koja je aludirala na skandal koji je Konor izazvao.

Filozofija Habiba Nurmagomedova

Dagestanac je rano u glavi imao fokus i cilj koji je sada konačno postigao.

– Još 2004. je održan Dagestan open sa najvećim borcima sa naših prostora. Ljudi su pričali samo o tome, to me je uvuklo u celu priču, video sam pobednike i poražene, osećaj poraza i draž pobede. Znao sam da želim da osetim sve to i ja. Razmišljao sam kako da postanem šampion, ali nisam mogao ni da zamislim da ću doći do voog nivoa, nisam imao tu sliku u glavi. Bilo je poteškoća, morao sam da nivelišem kilažu, pregrmim neke treninge. gubim, preživim povrede.

Povrede su umele da obeshrabre “Orla” (nadimak koji Habib sa ponosom nosi).

– Meniskus je stradao, imao sam operacije, slomio sam dva rebra i bila su mi potrebna dva meseca da se vratim u ring. Razmišljao sam da ostavim sport. Ali onda mi je otac rekao da su to samo iskušenja koja će me učiniti jačim. Ne možeš prosto da prestaneš, moraš da se nosiš sa nesrećom.

UFC svet je naterao Habiba da ode “preko bare”, u Ameriku, što je on i učinio, ali uz konstantno potenciranje odakle dolazi i za koga se bori.

– Za mene je porodica prva. Mogu sebi priuštiti da živim u Americi, drugim mestima sa mnogo višim standardom života od Dagestana. Pitate me zašto nisam to uradio? Ovde su mi porodica, prijatelji, rodbina, ne mogu ih naći preko okeana. Život u Dagestanu zahteva mnogo discipline, mnogi žive da bi preživeli, u planini, sa konjima, probudiš se i počneš da brineš kakav će ti dan biti. Naučiš da ceniš vreme i nema veze gde sam, u Dagestanu ili Las Vegasu. Uvek znam gde su mi koreni i prava familija.

A koreni i familija su među trošnim ciglama planinskog sela Sildi, u kom je otac Abdulmanap za “Anatomiju boraca” širom otvorio vrata starog doma.

– Ja svet vidim kroz prozor kuće u kojoj sam rođen, to mi je dovoljno. Znam da sam smrtan, da ne mogu zaraditi mnogo novca, ali sve što sam činio, činio sam za Dagestan i Rusiju, za MMA. Mislim da sam se posvetio i da to moji učenici znaju da prepoznaju.

Za Habiba kuća napravljena 1957. u selu nema cenu. Tu je živeo njegov deda sa bratom, obojica su imala po petoro dece i svi su tu odrasli, uključujući i Abdulmanapa. Baš zbog te filozofije, deluje da je pred Habibom vreme potpune dominacije u kojoj će se samo on pitati koliko će sve trajati – bankovni račun je samo sredstvo da se neke stvari reše u životu, ne cilj. To je naučio još davno, dok ga je otac nadzirao u borbi sa medvedima.

(dijaspora.news/telegraf.rs)