Pre oko godinu i po dana objavljena je priča o zabranjenoj ljubavi iz Sovjetskog saveza, u vreme Josifa Staljina, koja je za posledicu imala hapšenje Ljudmile Hačatrajan 1947. godine i njeno zatvaranje u jedan od ozloglašenih logora u Sibiru, poznatih kao gulag. U tim logorima umrli su milioni ljudi usled zlostavljanja, gladi i bolesti, a mnogi od njih su bili nevini.
Jedini zločin Ljudmile Hačatrajan je bio taj što se zaljubila i u tajnosti udala za jugoslovenskog oficira Radojicu Nenezića, koji je studirao u Moskvi. Ljudmila je tada imala svega 17 godina. U gulagu je preživljavala grozote, a svog muža od tada nije videla.
Kad je konačno puštena iz gulaga nakon Staljinove smrti 1953, Ljudmila nije znala šta se dogodilo sa njenim “Jugoslavom”, kako je od milja zvala Nenezića, niti je on znao šta je sa njom. Na tome je sledećih 70 godina i ostalo i tako bi verovatno bilo i sada da se krajem proleća ove godine nisu umešali mediji.
Nenezićev unuk – od “Jugoslavove” ćerke iz drugog braka – saznao je za tužnu ljubavnu priču objavljenu u američkim novinama o ženi koja je uveliko podsećala na Ljudmilu o kojoj je slušao iz priča svog dede. Nenezić je, nažalost, umro pre više od 10 godina, u januaru 1995, od srčanog udara.
– Samo smo želeli da kažemo Ljudmili da naš deda nikada nije prestao da je voli i da čak i mi znamo priču o njegovoj ljubavi prema njoj – napisao je unuk na “Fejsbuku”.
Nenezićev unuk danas, nakon raspada Jugoslavije početkom 1990-tih, živi u Puli u Hrvatskoj. Međutim, nekoliko nedelja od tog posta, unuk je zamolio medije da dostavi Ljudmili pismo Nenezićeve ćerke.
– Bila sam dete, ali veoma bliska s ocem… On mi je mnogo pričao o tebi, da si bila sjajna i prelepa klizačica na ledu. Veoma mi je važno da znaš da te nikada nije zaboravio… Uvek sam te smatrala delom moje porodice – napisala je Nenezićeva ćerka u pismu naslovljenom sa “Najdraža Ljudmila”.
Ona je u pismu objasnila Ljudmili da je njen otac obustavio potragu za njom samo zato što je mislio da je mrtva. Nenezićeva porodica je priložila i fotografije i druga dokumenta američkom listu “Ju-es-ej tudej”, koji ih je povezao sa Ljudmilom.
Ova 89-godišnjakinja je bila šokirana. Ljudmila danas živi u stanu u predgrađu Moskve. Njen život nije ništa lakši od oslobađanja iz gulaga, iz kojeg je izašla kad je imala 24 godine. Suprug iz drugog braka je umro mlad, kao i njihovo dete, koje je odnela leukemija.
I dalje je proganjaju sećanja na gulag. Često misli na “Jugoslava” i na život koji su mogli imati. Jedna od poslednjih stvari koje joj je rekao je bila da je sneg razmazao njenu maskaru. Pitala se da li je i on zarobljen, da li je živ ili mrtav.
Pre nekoliko godina došlo je do slučajnog susreta sa Nenezićevim unukom, koji joj je rekao da je njen “Jugoslav” ostvario vojnu karijeru i da je od tada umro, ali nije mu verovala. Na unukovo insistiranje, napisala je pismo Neneziću i rečeno joj je da je pismo stiglo. Međutim, to se nije dogodilo, tvrdi porodica Nenezić.
Sada je, ipak, Ljudmila dobila svoj odgovor. Smatra da joj je ovo promenilo život i kaže da konačno oseća izvesnost. Ipak, ovo otkriće u sebi nosi i gorčinu.
– Mislila sam da u svetu nema ničeg goreg god zatvora i gulaga. Ali sada znam da ima. Moguće je ubiti nekog dva puta – napisala je ona u odgovoru na pismo Nenezićeve ćerke, odnoseći se na potvrdu o njegovoj smrti.
– Ubiće me i treći put – dodala je Ljudmila u pismu.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.