Ruskinja otkrila zašto obožava srpske muškarce i po čemu se razlikuju od Rusa

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ja sam visoka svega 157 santimetara, što bi se reklo „metar i žilet“, a Rusi kažu „metar i kačket“, tako da se pored svakog srpskog muškarca osećam kao mala i nemoćna devojčica

Pre odlaska u Srbiju nikada nisam srela nijednog Srbina tako da me je veliko iznenađenje čekalo već na aerodromu. Dok sam tražila moj izlaz za ukrcavanje primetila sam u gomili nekoliko tamnokosih muškaraca koji su glasno razgovarali i smejali seTada sam pomislila da to neki sportski klub putuje na pripreme. Začudilo me je što je ekipa toliko velika – zauzeli su gotovo ceo avion.

Međutim, na aerodromu u Beogradu sam shvatila da se ovde cela zemlja može prijaviti za reprezentaciju. Od tada uvek na taj način tražim ukrcavanje u avion za Srbiju: ako negde u gomili štrče lepi tamnokosi muškarci, to je gotovo sigurno avion za Beograd.

Kao iza kamenog bedema

Na ruskom se udaja kaže „zamužem“, tj. u neku ruku „stati iza muža“. Mi Ruskinje većinom to shvatamo bukvalno: iza muža kao iza kamenog bedema. Zato tražimo takvog bračnog druga sa kojim se osećamo bezbedno i samouvereno.

Ja sam visoka svega 157 santimetara, što bi se reklo „metar i žilet“, a Rusi kažu „metar i kačket“, tako da se pored svakog srpskog muškarca osećam kao mala i nemoćna devojčica. Moram priznati da je to prijatno osećanje. U Rusiji muškarci uglavnom izgledaju drugačije. Nižeg su rasta i ta razlika pada u oči. To je prvi veoma prijatan utisak koji srpski muškarci ostavljaju na Ruskinje.

Sportski stil i karakter

Srbi mnogo vole sport. Svako navija za svoj omiljeni fudbalski ili košarkaški klub, u svakom dvorištu postoji nekakav sportski teren gde dečaci ceo dan provode sa loptom.

Na običnoj gradskoj plaži u unutrašnjosti uvek ima muškaraca koje možete slobodno fotografisati za naslovnu stranicu sportskog časopisa. Ljubav prema sportu, pored svega ostalog, razvija u ljudima upornost.

Broj Ruskinja udatih za Srbe svedoči da muškarci u Srbiji umeju da istraju u svojoj nameri. Pored toga, sportska oprema im lepo stoji. Zato je oni svuda nose i to izgleda veoma harmonično. A možda ja svakog dana srećem samo ljude koji idu sa treninga ili na trening?

Herojski narod

Kada čovek upozna Srbiju i njenu istoriju on shvati koliko mnogo je ratova i nesreća ona pretrpela.

Gotovo svaki moj 40-godišnji poznanik ili prijatelj iz Srbije ratovao je u balkanskom ratu tokom 1990-ih. To su mladi ratni veterani našega doba. Rat je izmenio njihov život. Dvojica su, na primer, želeli da postanu vojni piloti, a sada je jedan novinar, a drugi je sportista.

A treći je geometar. Svi su oni različiti ljudi, ali im je jedno zajedničko: svako ima prodoran i spokojan pogled koji odaje čoveka spremnog da žrtvuje život za svoju porodicu i otadžbinu ako zatreba. Takvim muškarcima se treba ponositi.

Porodične vrednosti

Srpski muškarci često imaju ozbiljne namere kada su u pitanju žene. Oni traže svoju ljubav i žele porodicu i decu. Srbi po pravilu, imaju stabilne porodice u kojima se čuva tradicija i gaji krajnje pažljiv odnos prema roditeljima, kao i nežna ljubav i bolećivost prema deci.

Porodice nisu učaurene nego su povezane i pomažu jedne drugima u dobru i zlu. U Srbiji caruje patrijarhat. Prema tome, među Srbima će se vrlo prijatno osećati one Ruskinje koje nemaju ništa protiv da u porodici budu „vrat koji okreće glavu porodice”, tj. da muškarac ima glavnu reč.

Srpski muškarci rado provode vreme sa mališanima, nose ih na ramenima, dirljivo su brižljivi prema ćerkama, a sinove vode na sportske utakmice. Srbima su deca najveće bogatstvo. Za njih oni ne žale ni vreme ni novac. Među našim srpskim poznanicima svaka porodica ima po dvoje ili troje dece.
Iskrena osećanja

Srpski muškarci se, za razliku od Rusa, ne stide svoje vere u Boga. U početku mi je bilo čudno što se muškarci krste kada automobilom prolaze pored crkve, što sa strahopoštovanjem ljube ruku svešteniku i grle se kada se sretnu.

Srbi vrlo iskreno izražavaju svoja osećanja: ljubav i gnev, radost i tugu. Srpska iskrenost bukvalno ne zna za granice. Kada se devojka svidi Srbinu on joj to vrlo iskreno i otvoreno daje do znanja. Meni u Rusiji nikada muškarci nisu davali toliko komplimenata koliko ih daju ovde u Srbiji. I tu je prisutna već pomenuta srpska upornost. Kada kažem da sam udata Srbi uvek sa očima punim nade pitaju imam li neudatu sestru!

Oči kao ogledalo duše

Da pomenem i poslednji faktor koji nije najvažniji ali je ipak važan. Srpski muškarci su veoma lepi. I lepi su tokom celog života. Kovrdžavi mališani sa smeđim očima i dugim trepavicama su najlepši san svake buduće majke. Srce se topi od sreće kada gledaš tako lepu dečicu!

Zatim oni odrastu i postanu mišićavi preplanuli lepotani sa idealnim frizurama, koji vode računa o svom izgledu i, kao i njihovi očevi, pogledom tope ženska srca. Sa godinama srpski muškarci postaju sve lepši, tj. sazrevaju kao vino.

Sa 40 godina lica kao da su im isklesana u kamenu, a kosa počinje elegantno da sedi. U sedamdesetim su to već prefinjeni stari Beograđani koji bez žurbe piju kafu uz partiju šaha. Naravno, spoljašnjost nije ono najvažnije u životu, ali ipak je ona, kako god okreneš, odraz ljudske duše. Duše kojoj će mnoge Ruskinje vrlo rado pokloniti svoje srce.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)