Jedna kuća u siromašnoj romskoj Teneće mahali u Skoplju izdvaja se po mnogo čemu. Kuća je lepo uređena, široka i čista, a žena koja živi u njoj, Šeherezada Petrova po svojoj humanosti. Pored svoje troje dece, ona je odgajila i na put izvela još šestoro tuđe. Poslednjih godinu dana, topao i siguran dom kod nje su našli brat i sestra Fernando i Medina.
Oni su dvoje od četvoro dece jedne raspale porodice.
– Majka ih je šamarala, tukla sa metlom i polivala vrelom vodom… Kada sam ih prvi put videla, mali Fernando je imao 16 meseci i samo sedam kilograma. Mršav, kost i koža. Rane po celom telu. Sa njim sam dva meseca bila u bolnici i stalno se molila: Bože pomozi mi, umreće dete. Nije mogao ni da stoji, a sada trči. Šta da vam kažem, rodio se u poljskom veceu – počela je Šeherezada Petrova svoju priču za skopski Nezavisen vesnik o detencetu koje se svo vreme tokom razgovora privijalo uz nju.
Fernando i Medina imaju još dve sestre, od sedam i osam godina. Njih čuva Šeherezadina ćerka, udata u susednoj kući. Ona je glavni „krivac“ što je i njena majka počela da se brine o tuđoj deci. Šeherezada je stalno pomagala svojoj ćerki kada je vodila decu kod lekara ili u socijalno. Jedan dan, socijalna radnica joj je rekla: a, zašto i ti ne uzmeš decu, odlično bi se brinula o njima. Tako je i Šeherezada ušla u „klub“ udomiteljskih porodica i postala jedna od najboljih, a taj status ima već pet godina.
– Kao udomiteljska porodica prošli smo obuku da se previše ne vezujemo za decu. To su, međutim, samo reči. Prvo dete su mi uzeli jer nije imao dokumente. Još me duša boli za njim. Drugo dvoje dece su uzeli roditelji, a dvoje su data na usvajanje. Mislim da će sada brat i sestra Fernando i Medina ostati kod mene. Sa dve sestrice koje čuva moja ćerka svaki dan se viđaju, igraju i sve međusobno dele. Ne bi smeli da ih razdvajaju, kaže Šeherezada, koju osim fizičke brige, za brata i sestru vezuje i ogromna ljubav.
Nedavno je ih je sa znanjem i dozvolom Centra za socijalni rad vodila u Švajcarsku, gde živi njen sin, a odlučna je da ih oboje iškoluje.
– Troje moje dece su kulturni, obrazovani i svi rade. Ćerke su medicinske sestre, a sin radi u inostranstvu. Hoću da iškolujem Fernanda i Medelin, da budu doktori. Da napravim ljude od njih da me još više vole, poštuju i cene kada porastu. Deca ne zaboravljaju i ne možeš da ih lažeš. Oni osećaju kad im neko pruža ljubav, a kako će se ponašati zavisi od toga kako ih vaspitaš. U kući sa njima pričam romski, ali i makedonski, da nauče. Od septembra ću ih dati u obdanište – kaže Šeherezada za Nezavisen vesnik.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.