Pomisao na srpsku kuhinju često odmah vodi ka specijalitetima sa roštilja, pečenju ili slanini i čvarcima, dok retko koga podseti na onu drugu izvornu, koja se vekovima spremala i prenosila sa kolena na koleno. Upravo ta posna jela mahom iz naših sela, Sofija Milovančević (42) poreklom iz Srbije, koja živi u Parizu i bavi se spoljnom trgovinom, objedinila je i predstavila u kuvaru na francuskom jeziku Mes festins végétaliens (Moje posne gozbe).
– Htela sam da se izborim sa predrasudama da je srpska kuhinja samo za mesaroše. Ako bismo se pridržavali svih postova, postili bismo dve trećine dana u godini. Veganska kuhinja je univerzalna i aktuelna, ona spaja ljude svih vera i u njoj svako može da se pronađe. Čak i ako volite meso, moja knjiga će vam dati ideje za nove priloge i salate i otkrićete nove recepte – ispričala je Sofija za sajt PRIČE SA DUŠOM.
Za njen kuvar bez životinjskih proizvoda zainteresovani su Francuzi, ali i naši ljudi, koji su srećni jer se neko setio da recepte sačuva od zaborava. Sofija kaže da pojedini njeni sugrađani nisu ni čuli za našu hranu, ali da su im se kasnije najviše dopale pite, paprikaš i sarmice od zelja.
– Napisala sam je na francuskom jeziku, mom maternjem, jer sam se rodila u Francuskoj i tamo živim. Želela sam da sa svojim prijateljima, kolegama i poznanicima podelim čari naše kuhinje, da se zahvalim svojima za sve što su me naučili, a i da ostavim uspomenu svojoj deci – iskrena je.
Prema Sofijinim rečima, u francuskoj kuhinji dosta se koriste sojino mleko, sojine ljuspice, sveža soja, tofu, biljne mase, kao i posni sirevi, što kod nas nije rasprostranjeno.
– Prednost srpske kuhinje je to što je, sa jedne strane, oduvek bila veganska, a da toga nismo svesni. Vekovima smo postili, a naši stari su znali kako da pametno kombinujemo proizvode, a da ne patimo od anemije, ili drugih bolesti povezanih sa lošom ishranom. Kombinacija pasulja, kupusa i kukuruzne pogače, idealan je primer – kaže Sofija.
Kao žena koja obožava da kuva, Sofija često sprema hranu bez životinjskog porekla, ali svoje stavove ne nameće deci, suprugu, ni prijateljima. Veliko joj je zadovoljstvo da dočeka drage ljude sa srpskim jelima na stolu.
– Osnovala sam grupu na fejsu Mes festins végétaliens (Moje posne gozbe) u kojoj pišem o receptima sa Balkana i razmenjujem ideje sa ljudima širom planete. U knjizi sam najviše koristila recepte moje familije, a najveću podršku dobila sam od majke, koja je savršena kuvarica. Između ostalog, predstavila sam prebranac, podvarak, lenju pitu, krompirušu, rusku salatu – ukupno 60 jela – priča Sofija.
Ona je učestvovala u Danu otvorenih vrata Ruske pravoslavne crkve u Parizu, što je bila prilika da umesi posne sitne kolače i lenju pitu i predstavi knjigu. Tokom humanitarne akcije Srcem za Srce Srbije, koju je organizovao folklorni klub Izvor, sa drugim učesnicama donela je specijalitete u Srpsku pravoslavnu crkvu u Parizu, a prilog od prodatih knjiga poklonila humanitarnoj akciji za Kosovo i Metohiju.
– Trenutno pišem drugu knjigu o našim slatkim receptima, i to će biti ilustrovani pregled na srpskom i francuskom jeziku. Volela bih da Beograd postane destinacija za vegane iz cele Evrope, ili da bar budemo inicijatori tog pokreta. Mogli bismo da organizujemo dane posne ili veganske kuhinje u našim restoranima širom sveta. Možda ću jednog dana pokrenuti i ketering. Imam sto ideja u glavi. Kad se razmišlja polako, ali sigurno, sve je moguće – ispričala je za sajt PRIČE SA DUŠM Sofija.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.