RAT KOJI JE TRAJAO 2.134 GODINE: 11 ludački dugih i potpuno besmislenih ratova (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Mnogo puta se kroz istoriju dešavalo da neka država objavi rat na koji potom u potpunosti zaboravi, pa on formalno-pravno nastavi da traje i da “bukti”. Ponekad jedna strana bude tako uništena da nema ko da potpiše mir. Čuli ste za slučaj “razarajućeg” Crnogorsko-japanskog rata koji je “besneo” 101 godinu, ali to je tek jedan primer. Ima ih još.

Od tada je prošlo 10-12.000 godina, a u poslednjih pet milenijuma verovatno nije bilo sekunde da se negde na planeti nije vodio rat oko zemlje i resursa.

Neki od tih ratova su bili izuzetno dugotrajni, i to često samo formalni. Ponekad su čak bili i zaboravljeni od strane onih koji su ih poveli. Nekada se ni kap krvi nije prolila. Pred vama je 11 najdužih konflikata svih vremena.

1. Rimska republika protiv Kartagine – 2.134 godine

Rim je izašao kao pobednik iz Prvog i Drugog punskog rata, ali im to nije bilo dovoljno, pa su sledeći Marka Porcija Katona – koji je dugo sve govore u Senatu, vezane ili nevezane za ovu temu, završavao rečima “uostalom, mislim da Kartaginu treba uništiti” – pokrenuli i Treći.

Kartagina je zaista uništena, ali se nikada nije službeno predala; na koncu, nije ni imao ko da se preda jer su Rimljani sve pobili ili porobili, a grad srušili i posuli solju. Konačno, 1985. godine, gradonačelnici modernog Rima i moderne Kartagine su potpisali ceremonijalni mirovni sporazumkao znak prijateljstva, i to među ruševinama stare Kartagine.

2. Tajvan protiv Holandije – 359 godina

Holanđani su stigli na ostrvo Formozu, koje danas zovemo Tajvan, 1623. godine. Isprva su samo tu osnovali trgovačku ispostavu, ali im je onda palo na pamet da je njihova dužnost da pokrste lokalno stanovništvo. One koji nisu hteli da promene veru, pokušali su da primoraju silom. To je dovelo do ustanka plemena Taromaka, i do holandske objave rata. Kinezi su intervenisali i porazili Holanđane, ali nikada nije potpisan zvanični mir.

Barem ne do 2010. godine, kada je predstavnik jedne holandske trgovačke kompanije pronašao trenutnog duhovnog poglavicu ovog plemena i zatražio oproštaj, koji je i dobio. To se može nazvati sklapanjem mira.

3. Ostrva Sili protiv Holandije – 335 godina

Ovaj mali arhipelag na jugozapadu Britanije bio je mesto na koje se povukla Kraljevska flota tokom Engleskog građanskog rata sredinom 17. veka. Pošto je Holanđanima bilo važno da imaju dobre odnose sa Englezima, a u građanskom ratu parlamentarna je struja delovala pobedničko, priklonili su se njoj i objavili rat protiv ostrva Sili.

Rojalisti su se ubrzo predali, a Holanđani su na sve načisto zaboravili. Ne i stanovnici Silija. 1985. godine, tamošnji istoričar je pisao holandskoj ambasadi u Londonu ne bi li oni istražili da je da li je ovaj rat samo lokalna legenda ili je stvarno bio objavljen.

Na njihovo veliko iznenađenje, Holanđani su ustanovili da je stvaran i da i dalje traje. Naredne godine holandski ambasador je došao na ostrva i potpisao mirovni sporazum.

4. Ueskar protiv Danske – 172 godine

O ovom sukobu smo opširnije pisali u posebnom tekstu, koji vam ovom prilikom toplo preporučujemo.

5. Bervik-na-Tvidu protiv Rusije – 113 godina

Gradić koji se nalazi na granici Engleske i Škotske toliko je puta kroz svoju istoriju menjao “vlasnika”, dok su Englezi i Škoti ratovali međusobno i dok nisu stvorili zajedničku državu, da je postala praksa da se njegovo ime uvek uključuje u sve objave rata Ujedinjenog Kraljestva.

Tako se desilo i 1853. godine kada je počeo Krimski rat protiv Rusije. Kada je tri godine docnije potpisan mirovni sporazum, sve je bilo normalno, osim jedne stvari: neko je zaboravio da u njega uključi i ime Bervika-na-Tvidu. Tako je ovaj gradić tehnički ostao u ratu sa Carskom Rusijom.

Za to je čuo jedan sovjetski novinar i 1966. godine došao u Bervik-na-Tvidu da istraži; tada je i potpisao mirovni sporazum sa gradonačelnikom Robertom Noksom, koji je, mrtav-ozbiljan, kazao novinaru: “Molim vas, recimo ruskom narodu putem vaših novina da od sada mogu mirno da spavaju u svojim krevetima“. Neprevaziđeni britanski humor!

6. Crna Gora protiv Japana – 101 godina

Tokom Rusko-japanskog rata početkom 20. veka, malena Kneževina Crna Gora objavila je rat Carskom Japanu kao znak podrške prijateljskoj Carskoj Rusiji. Nekoliko dobrovoljaca je čak i otišlo na ratište u Mandžuriju. Rat se okončao 1905. godine, brzom japanskom pobedom koja je šokirala svet, ali Crna Gora nije bila uključena u mirovni sporazum.

To je prestalo da bude “problem” kada je Crna Gora  postala deo Kraljevine Srbije 1919. godine, ali je ponovo postalo “problem” kada je 2006. godine obnovila državnost.

Tada je japanski ambasador prvi put na Cetinj stigao ne samo sa akreditivima od svoje vlade već i sa pismom premijera u kojem se objavljuje da je stoletni krvavi konflikt, koji je razrušio obe zemlje i unesrećio nepregledne milione ljudi, konačno završen. Narodi Japana i Crne Gore odmah su izašli na ulice svojih gradova i mesec dana neprekidno slavili i bacali cveće od sreće i radosti.

7. Taun Lajn, Njujork protiv Sjedinjenih Američkih Država – 84 godine

Lokalna legenda kaže da je ova varoš u saveznoj državi Njujork odlučila 1861. godine tokom Američkog građanskog rata, da napusti Uniju i da postane enklava Konfederacije. Nikakav zvanični dokument o glasanju ne postoji, a čak i ako se ono desilo nema razloga da se veruje da bi bilo legalno.

Međutim, 1945. godine za ovo je saznala štampa pa je na grad izvršen pritisak da se “zvanično” ponovo priključi Sjedinjenim Državama. Naredne godine je organizovano glasanje o ponovnom “priključenju”, koje je uspelo, ali koje nije bilo jednoglasno: od 113 glasača, njih 23 je glasalo da Taun Lajn ostane u sastavu Konfederacije.

8. Severna Koreja protiv Južne Koreje i SAD – 62 godine i i dalje traje

1953. godine niko nije bio raspoložen da potpisuje mirovni sporazum kojim bi se okončao Korejski rat između komunističkog Severa i kapitalističkog Juga. Južnokorejanci su bili čak toliko besni na svoju “crvenu” braću da nisu hteli ništa da potpisuju, pa je primirje s njihove strane u konfliktu potpisano od strane SAD i UN, dok je Severna Koreja potpisala za sebe.

Primirje, dakle, ne mir. Rat i dalje traje, između Severne Koreje sa jedne, i SAD i Južne Koreje sa druge strane.

9. Saveznici protiv Nemačke – 51 godina

Postoji argument u prilog tezi da svi oni koji su bili u ratu sa Nemačkom 1945. godine, nisu ni prestali da sa njima budu u ratu. Nemci su bezuslovno kapitulirali, ali nikakav mirovni sporazum nije potpisan; Nemačka je bila podeljena u nekoliko zona a potom i na dve države, tako da to nije bilo ni moguće.

Ovo je shvaćeno ozbiljno, pa je 1990. godine, pre nego što su se dve Nemačke ujedinile, potpisan Ugovor o konačnom rešenju u odnosu na Nemačku, izmeđuIstočne i Zapadne Nemačke i četiri okupacione sile (SAD, UK, Francuska, SSSR) kojim se bivši okupatori odriču svih pretenzija i zahteva, i vraćaju Nemačkoj puni suverenitet. U njega je uključena i odredba koja naglašava da je rat stvarno završen.

Ali čak i ako ne prihvatate ovu tehnikaliju, činjenica je da su Sjedinjene Države bile u ratu s Nemačkom barem do 1951. godine, pošto su tek kada formalno izašle iz ratnog stanja.

10. Kostarika protiv Nemačke – 27 godina

Kostarika je tokom Prvog svetskog rata objavila rat Nemačkoj i svi su znali da moraju da ih zovu u Versaj na mirovne pregovore, ali je problem bio u tome što je godinu dana ranije na vlast državnim udarom došao general Federiko Tinoko Granados kojeg većina evropskih zemalja nije priznavala. Zato nisu imali koga da pozovu, pa je Kostarika ostala u ratu sa Nemcima. Ovo je ispravljeno tek na kraju Drugog svetskog rata.

11. Andora protiv Nemačke – 25 godina

Iako je malena kneževina na Pirinejima, smeštena između Francuske i Španije, objavila rat Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata isto kao i Kostarika, njih se niko nije setio da zove u Versaj na pregovore. Ovo je ispravljeno tek 1939. godine, na vreme da spreči Hitlera da možda okupira i njih, tako da je Andora ostala neutralna.

(dijaspora.news/telegraf.rs)