Raspala se ljubav migrantkinje i policajca koja je očarala ceo region: Nura se vratila u Irak, Bobi je ostao u Kumanovu (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ljubavna priča o graničnom policajcu iz Kumanova, Bobiju Dodevskom i 14 godina mlađoj migrantkinji, Nuri Arkavazi (22), pre dve godine je očarala čitav region.

Makedonskog policajca i mladu Iračanku kurdskog porekla u izbegličkom kampu na graničnom prelazu Tabanovci spojila je sudbina, nežni pogledi i emocije. Ljubav koja je tada planula krunisana je venčanjem. U ime ljubavi, Nura je promenila veru i prešla u prvoslavlje, a godinu dana kasnije rodio im se i sin.

Na žalost, njihova idila je bila kratkog veka. Kada im se u junu prošle godine rodio sin, Nura i Bobi su rešili da se rastanu, a o krahu njihove ljubavi doznalo se tek ovih dana.

Niko od njih dvoje nije želeo da kaže koji su razlozi njihovog rastanka. Ostaće nepoznato da li se iskra ljubavi koja se rasplamtala u brak ugasila zbog razlike u godinama, vaspitanja, kulture, ili je po sredio bio stres zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog tada tek rođenog deteta.

Kada je napustila Bobija, Nura Arkavazi se privremeno smestila u tranzitni centar Tabanovce, nakon čega se vratila u Irak kod rodbine.

Pre odlaska iz Kumanova i Makedonije, ona je napisala da se vraća u Irak zato što je situacija tamo sada bezbednija, a htela je i da pomaže izbeglicama u svojoj zemlji.

– Kao volonter Crvenog krsta i drugih organizacija u Makedoniji na terenu sam pomagala brojnim izbeglicama. Međutim, puno izbeglica ima i u Iraku i verujem da sam sada tamo potrebnija. Ja sam Kurdkinja i tečno govorim 4 jezika, a još na tri mogu da se sporazumevam. U Makedoniji se nikada nisam osećala kao izbeglica.

Sa drugim humanitarnim radnicima – Makedoncima, Albancima ili ljudima koji su bili iz Sirije, bili smo kao jedna velika porodica koja je pokušavala da pomogne drugim ljudima. Sada je došlo vreme da se vratim u moj region. Moja poruka svim ljudima bi bila da se o knjizi ne sudi prema koricama. Ljudi beže iz svojih zemalja zbog ratova, zbog ISIS, ne po sopstvenom izboru.

Mi ljudi moramo jedni drugima da pomažemo. Mora prestati razmišljanje o religiji, boji kože ili zemlji čoveka kome pokušavamo da pomognemo, jer smo svi ljudi – nedavno je napisala Nura Arkavazi.

Ni Bobi Dodevski, koji iza sebe ima dva braka i troje dece, nije bio pričljiviji. Samo je kratko za medije potvrdio da više nisu zajedno.

– Već godinu dana nisam zajedno sa Nurom. Ona se vratila u Irak – izjavio je Bobi za skopski Fokus, a na pitanje da li je njihov sin otišao sa majkom u Irak, odgovorio je da nije.

Tako se završila kratkotrajna ljubavna priča koja se rodila u atmosferi izbegličkog jada i očaja između mlade Iračanke kurdskog porekla Nure Arkavazi (22) i 14 godina starijeg policajca iz Kumanova, Bobija Dodevskog.

Njih je na graničnom prelzu Tabanovci, 8. marta 2016. godine spojila sudbina, nežni pogledi i emocije.

– Nisam verovala da ću u životu sresti nekoga koga ću toliko zavoleti. Kada sam ga ugledala nisam mogla odvojiti pogled od njega. A ni on od mene. Srce mi je počelo jače da kuca i znala sam da se nešto značajno dešava. Pošto je Bobi bio jedini policajac koji je znao engleski, zamolila sam ga da narednog dana preko granice prvo pusti moju porodicu i mene.

Tog dana srpski policajci su nas vratili, pa smo ostali na graničnoj liniji na otvorenom, na kiši i u blatu. Noć je bila hladna pa sam dobila temperaturu, čak 40. Bobi je bio pored mene, odveo me kod lekara u kampu, a pomogao je i mojoj majci koja je kolabirala. Osvojila me je i ta njegova nesebična dobrota. Iako sam sa porodicom htela da napustim Makedoniju, srce mi je govorilo da ne idem.

Narednog dana smo krenuli ka granici, a ja sam Boga molila da ostanemo. Kada su nam srpski policajci naredili da se vratimo nazad, srce mi je zaigralo od sreće. Moji su tugovali, a ja sam se radovala što se vraćamo u kamp. Verujem u sudbinu i ona nas je spojila – pričala je tada mlada Iračanka.

Petočlana porodica Arkavazi morala je da ostane u tranzitnom centru Tabanovci. Tamo su se Nura i Bobi svakodnevno viđeli, a posle izvesnog vremena Crveni krst je angažovao mladu devojku da radi u centru zato što zna pet jezika. U međuvremenu, njena porodica je zatražila azil u Makedoniji i otišla u Centar za azilante u Skoplje.

– Hemija među nama se pojavila već na prvi pogled. Nura poseduje neviđenu unutrašnju lepotu. Osvojila me njena čista duša i srce, pa sam je 14. aprila 2016. godine zaprosio u jednom kumanovskom restoranu – pričao je Bobi.

– Zaprosio me je sa čašom vina u ruci. Pitala sam ga da li se šali samnom, a potom sam počela da plačem od sreće i rekla mu “Da” – dodala je Nura.

Narednog dana Bobi joj je kupio prsten, a potom je pao i dogovor o venčaju.

Iako je njihova ljubav srušila sve verske i nacionalne predrasude, njeni roditelji nisu prisustvovali tom svečanom činu jer se protive mešovitom braku muslimanke i hrišćana.

Oni su tražili da njihova ćerka zajedno sa njima, bratom i sestrom ode u neku zapadnoevropsku zemlju, ali je Nura odlučila da ostane u Kumanovu i nastavi zajednički život sa Bobijem Dodevskim, koji iza sebe ima dva neuspešna braka i troje dece.

Ni brak sa Nurom nije dugo trajao, iako su se oboje zakleli na ljubav i vernost, a da bi uverio Nuru da je zaista voli, Bobi je tada na levoj podlaktici istetovirao njeno ime. Ono je i dalje na njegovoj ruci.

(dijaspora.news/telegraf.rs)