Ruski državni medij “Raša tudej” u današnjem tekstu piše o posledicama atentata na Andreja Karlova u Ankari, navodeći da se iza tog gnusnog čina “krije daleko šira slika”.
Ubica u crnom odelu i kravati urlao je slogane o osveti „za Alep“, uključujući i neophodno „Alahu akbar“ na turskom i lošem arapskom, što može uspostaviti vezu sa islamističkim grupama, iako to nije ubedljiv dokaz. Vreme igra ključnu ulogu. Atentat se desio svega dan pre nego što su se ministri spoljnih poslova Rusije, Turske i Irana okupili u Moskvi na ključnoj strateškoj diskusiji o Siriji. Oni su već nedeljama bili u kontaktu i razgovarali o postizanju sveobuhvatnom dogovoru o Alepu i šire.
I to odmah posle ključnog dogovora Putin—Erdogan koji je podrazumevao da hiljade „umerenih pobunjenika“ pod kontrolom Turske mogu da koriste koridor za izlazak iz Alepa. Ankara se u potpunosti složila sa planom, što popuno isključuje tezu da je Turska izazvala incident.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, sa svoje strane, bio je veoma jasan da želi da bude informisan ko je upravljao ubicom. To je nešto što može da bude protumačeno kao suptilan signal da ruske službe bezbednosti već ponešto znaju.
Šira slika
Na bilateralnom planu, Turska i Rusija blisko sarađuju u borbi protiv terorizma. Turski ministar odbrane bio je pozvan u Moskvu na pregovore o protivvazdušnom sistemu odbrane. Bilateralna trgovine je ponovo u usponu, uključujući stvaranje zajedničkog investicionog fonda. Na energetskom planu, ’Turski tok‘, uprkos želji pojedinih krugova moći da ga potkopaju, ozakonjen je u Ankari ranije ovog meseca, piše “RT”, ruski medij pod kontrolom Kremlja.
Analitičari se zgražavaju nad činicom da Rusija, Turska i Iran planiraju posleratnu budućnost Alepa i Sirije, dok su NATO i GCC (Savet za saradnju zemalja Persijskog zaliva) iz tih planova isključeni. U tom kontekstu bi trebalo tumačiti i hvatanje nekih operativaca NATO u Alepu, o čemu skoro niko ne piše, navodi “RT”.
Kako piše ruski medij, poslanik u Parlamentu Sirije i predsednik Privredne komore Alepa Fares Šehabi objavio je imena zarobljenih službenika NATO i GCC. Većina su Saudijci, jedan je državljanin Katara, a prisustvo jednog Marokanca i jednog Jordanca objašnjava se činjenicom da su Maroko i Jordan nezvanični članovi GCC.
“A tu su i jedan Turčin, Amerikanac i Izraelac. Dakle, NATO se pojavljuje samo preko dva operativca, ali veza između NATO-a i GCC više je nego osnovana. Ako je ta informacija tačna, onda su savetnici pobunjenika postali adut u rukama Damaska. I NATO i GCC još uvek ćute. Čak ni ne demantuju demantije da se zarobljavanje njihovih operativaca dogodilo. To bi moglo da implicira da je oslobađanje zarobljenika tajno dogovoreno, što još više jača uticaj Damaska”, stoji u komentaru “RT”.
Ukratko, projekat promene sirijskog režima je propao, piše “RT”. Erdogan je naučio lekciju iz realpolitike.
Šira slika ne može da ne bude apsolutno nepodnošljiva za neokonzervativne i neoliberalne analitičare. Ankara polako, ali sigurno prihvata evroazijski put, oprašta se sa EU i, eventualno, sa NATO-om, prilazi Novom putu svile i Evroazijskom ekonomskom savezu, Šangajskoj organizaciji za saradnju i rusko–kineskom strateškom partnerstvu. Turska tako postaje ključni centar evroazijskih integracija.
Da bi se sve to desilo, Erdogan je zaključio da mora da bude na istom brodu na kojem se nalaze Rusija, Kina i Iran, čija je dugoročna strategija smirivanje i obnova Sirije. Da li da bude na tom brodu ili u „alijansi“ prolaznih interesa Saudijske Arabije, Katara i SAD nije velika mozgalica. Ali da ne bude zabune. Biće krvi, smatra ruska mreža.
dijaspora.news
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.