Rade Šerbedžija: Čini mi se da nikad nije bilo gore

 Na ovogodišnjem Festu prikazan je film hrvatsko-finsko-makedonske koprodukcije “Oslobođenje Skoplja”, a Rade Šerbedžija, autor filma, upitan da se osvrne na savremeni trenutak i nove-stare probleme u regionu, kaže da više ne može da priča o tome.

“Čini mi se da nikad nije bilo gore”, rekao je.

Film je rađen po uzoru na kultnu predstavu, komad Dušana Jovanovića, a sa njom se rodilo i pozorište KPGT.

“To je jedna od najvažnijih predstava u kojoj sam sudelovao”, rekao je Rade Šerbedžija za Blic. “Izvanredan tekst, savremena drama, savremena u jezičkoj fakturi, u temi, u karakterima, u jednom modernom savremenom teatru. I nije u pitanju samo naša predstava koju je režirao Ljubiša Ristić i koja je bila odlična. Treba reći da su postavke rađene i u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani. U Skoplju je režirao Unkovski. I sve su bile dobre. A mi smo s našom proputovali ceo svet. Bile su to zanimljive putešestvije, kao šta je i proces rada bio jedan od onih koji te obeleže za čitav život.”

Priča je data iz ugla dečaka koji odrasta kroz ratne užase dok mu se otac bori sa partizanima, a majka se zapošljava kod nemačkog oficira kako bi od nacista spasla sestrinog supruga.

“Uvek je važna dobra tema, da su dobro skrojeni karakteri, ali moj osnovni razlog zbog koga sam film radio jeste taj dečak,” dodao je Šerbedžija. “Dete od desetak godina koje od svog rođenja živi na jedan lep način. Nije bitno da li je porodica bogata ili siromašna. Dete je dete. Igra se, gleda reku, potok, šumu, trči s drugarima, osluškuje ptice, gleda nebo, gleda i otkriva jedan čarobni svet. I odjedanput sve premreže neke uniforme, namrštena lica, strah, crne stvari, smrti, stradanja… Počinju padati bombe na njegov grad, ljudi oko njega umiru, nesreća na sve strane. I on odjedanput upoznaje užas od života. Umesto čari detinjstva, u kojima odjekuje lepota življenja, ono odjedanput spoznaje užas. I nema nijedne generacije koju nije zahvatio rat. Na našem prostoru posebno.”

To je bio, objasnio je, njegov razlog za film i dodao da smo u današnjem svetu mi opet svedoci užasnih ratova.

“Mi kao odrasli ljudi se često angažujemo, antiratni borci i ostrašćeni ljudi. Ali svi zaboravljaju na decu, kroz koji pakao ona prolaze.”

Na pomen odnosa koji u filmu imaju nemački oficir i dečakova majka, a koji je kod Dušana Jovanovića “zagonetan”, Šerbedžija je objasnio da nije želeo da razvija punu melodramatsku priču.

“Ne mora se sve objašnjavati, ni u životu vam ne deluje sve baš objašnjeno”, istakao je.

(Dijaspora.news/buka)