Izgleda nismo navikli na ovakve scene.
Jedna nesvakidašnja scena iz beogradskog GSP-a koja se prepričava barem nakratko svima će vratiti veru u ljude i bolje sutra. Plemenitost i čisto srce ono što na kraju mora pobediti, a to je potvrdila i Beograđanka Katarina Mišić (27), kojoj je lekciju iz humanosti održao jedan devetogodišnjak.
Kako nam je ispričala, vraćala se autobusom na liniji 83 sa Novog Beograda ka centru grada. Subotnje predveče, vikend i prvi topli prolećni dani izmamili su, činilo joj se, čitav Beograd napolje. Gužva u prevozu, autobus mili preko Starog mosta, kada se začuo glas jednog starca… „Molim vas, dajte mi neki dinar. Molim vas, gladan sam kao kurjak…“
– Prišao je i do dela autobusa u kojem sam sedela. U staroj, pocepanoj odeći, vidno bled i mršav, blizu 70 godina. Imala sam dve novčanice od 10 dinara i jednu od 20. Moje prevrtanje po tašni valjda je iz muzičkog zanosa „probudilo“ i mladića pored mene, pa je izvadio slušalice iz ušiju i potražio sitan novac po džepovima. Meni se pogled zaustavio na mladoj ženi koja je sa sinom, dečkićem od nekih 8-9 godina, sedela prekoputa mene. U krilu je držala i svoju tašnu, i njegov mali, zeleni ranac i kesu iz prodavnice- prepričava Beograđanka.
Dečak je tihim glasom zamolio mamu da mu daju neke pare iako je ona već tražila novčanik po vojim torbama.
Kako je starac već prošao u drugi deo autobusa, dečak je postajao sve nervozniji i uporniji da mu daju novac. Mama mu je dala 50 dinara u ruku i rekla da sačeka na svom mestu, jer će se starac sigurno vratiti i pogledom pokušala da nađe prosjaka
A onda se dogodilo nešto što je, barem njoj koja je tome posvedočila, ali i što će, sigurna je, svima sa kojima je odlučila da podeli ovu priču vratiti veru u ljude. Dečak je čvrsto stisnuo onih 50 dinara i ustao.
– Majka ga je držala za ramena da ne padne, a on se, onako sitan, poput mačke provukao kroz desetine ljudi u autobusu. Otišao je da odnese novac onom starcu. Pogledom sam ga već izgubila, ali eto njega istom brzinom nazad. Seo je ponovo pokraj svoje majke, kratko joj rekao: „Dao sam mu“ i nastavio da gleda kroz prozor, kao da ničega posebnog i herojskog nije bilo u njegovom gestu, dok su se meni oči napunile suzama. Pitala sam se koliko li je ljudi primetilo njegov gest, koliko se njih zapitalo šta je tog dana učinilo za nekoga, šta je moglo, a nije, iz ovog ili onog razloga. Autobus je stigao na stajalište kod Glavne železničke stanice, starac je izašao, ali je lekcija humanosti ostala. A održao ju je jedan dečak, koji je uostalom, kao i sva deca, čistog i nevinog srca. Na mladima svet ostaje, učili su nas. Ali sada znam, sve dok na takvim mladima ostaju i svet i Srbija, ništa nije izgubljeno- završila je ona.
(Dijaspora.news/Srbijadanas.com)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.