Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT! Usred podneva, prišao mu je ČOVEK s devojčicom i ODVEO GA KUĆI! (FOTO) (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Poslednjih dana cela Srbija se ujedinila nad tugom dečaka koji je u Ulici Kralja Milana u Beogradu prosio pognute glave. Mnogi su mu prilazili, nudivši mu pomoć, a u kutijicu od čokoladica građani su mu ubacivali skromne priloge.

Dečak se već neko vreme nalazio preko puta zgrade Predsedništva, gde je u pocepanoj odeći sedeo na betonu s pogledom koji završava negde “u daljini”.

 

Pogledajte video:

 

 

Pored dečaka i kutije za priloge bio je ispisan pretužan natpis. Na njemu je pisalo:

 

– Molim vas, pomozite. Šest meseci sam na ulici, hvala. Nemam porodicu – pisalo je na tabli pored ovog dečaka.

 

Kako je ovo najtužniji prizor na ulicama Beograda, i to jedne od najprometnijih ulica srpske prestonice postavilo se pitanje zašto niko ne reaguje?

 

 

Ekipa Espresa je iz tog razloga izašla na ulice da potraži dečaka kako bi mu ponudila pomoć i uputila ga u Prihvatilište, ali se baš u tom trenutku desio veliki obrt u celoj situaciji.

 

Pogledajte video:

 

Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT!

 

Kad smo mu prišli, dečak je sve vreme držao povijenu glavu i nije želeo da nas pogleda u oči.

 

 

Na pitanje kako se zove, prvo je odgovorio “Milenko”, da bi se koji sekund kasnije ispravio, rekavši nam da se ipak zove Marko.

 

Preziva se Jovanović i kako nam je ispričao, nema za smeštaj, ni hranu, pa je prinuđen da prosi.

 

Nekad to radi preko puta Predsedništva, a nekada u Studentskom parku. Nije želeo mnogo da priča, ali nam je rekao da su mu roditelji poginuli 1999. za vreme bombardovanja.

 

Od tada je, kako tvrdi, bio po raznim prihvatilištima do svoje 17 godine. Sad ima 19 i ne zna šta će “sa svojim životom”. Tako nam je bar ispričao.

 

 

 

Kad smo poželeli da nastavimo konverzaciju s njim, počeli su da nam prilaze ljudi koji su ubacivali novac u dečakovu kutiju davajući mu pritom savete, a onda je došao i jedan gospodin s mnogo konkretnijim predlogom.

 

Pojavio se s maloletnom devojčicom, prišao je dečaku i pitao ga da li radi za nekog. Na nas se nije obazirao.

 

Pogledaj me u oči, jednom ću te pitati, da li radiš za nekoga ili stvarno prosiš, pitao ga je on, na šta je dečak konačno podigao glavu odgovorivši da ne radi ni za koga i da zaista nema krov nad glavom.

 

 

Čovek ga je potom pitao da li je sam na ulici ili radi za nekoga, na šta je Marko samo odmahivao glavom. U tom trenutku, čovek mu je rekao: “Ajde pođi sa mnom, imam ja jednu sobu, živim blizu i od sada možeš da živiš sa mnom”.

 

Na naše pitanje da li će mladić ubuduće živeti s njim, gospodin nam je objasnio kako živi u centru i kako te zgrade u kojima ima stan poseduju “devojačke” sobe”, gde je nekad živela posluga. 

 

Objasnio nam je da je soba veoma pristojna, samo ako se malo očisti.

 

 

Na pitanje kako to da tek tako prima nepoznatog dečka koji prosi u svoj dom, odgovorio nam je kako nije mogao noćima da spava, otkako je video dečakovu sliku na društvenim mrežama.

 

U četvrtak sam video fotografiju, i već u petak sam bio ovde, rekao nam je, a onda se obratio dečaku:

 

Ja ću da ti pokažem gde ćeš da živiš, dobićeš svaki dan 200-300 dinara da jedeš pa ćemo da vidimo. Uzmi te pare, stavi u torbu i idemo. Ne pričaj ni sa kim, ko god da te nešto pita, reci da se meni obrate i od sada nemoj da se bojiš više ničega, rekao mu je i dodao da ne nosi taj karton više jer mu neće trebati.

– Zgužvaj to i baci u kontejner, rekao mu je, a onda ga je pitao da mu još jednom potvrdi da li je u pitanju “neka priča” ili je potpuno iskren.

 

Na to pitanje, dečak je potvrdio prvobitni odgovor i rekao kako je ovo njegova prava priča i kako je u potpunosti iskren.

 

Njih troje su se potom uputili ka Kosančićevom vencu, gde im se gubi trag.

 

Bar za sada.