NAJVEĆE otkriće Državne komisije za tajne grobnice jesu knjige streljanih. To, za “Novosti”, otkriva istoričar Srđan Cvetković, bivši sekretar ove komisije, koja je formalno prestala s radom krajem prošle godine i čiju je skeniranu dokumentaciju Ministarstvo pravde ustupilo Institutu za savremenu istoriju.
– Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle rata nisu rađene “na reč” ili iz anarhične osvete, kako to često pokušava da se prikaže, već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju s preciznom evidencijom – kaže Cvetković. – Ovo dokazuju knjige streljanih po okruzima i spiskovi za svako selo u Srbiji, koje su radili organi Ozne.
Na osnovu njih, urađen je detaljan popis žrtava. Popisano je oko 35.000 ljudi ubijenih bez suđenja, još 2.000-3.000 ubijeno ih je po sudskim presudama, što dokumentuju upisnici vojnih sudova, i oko 24.000 ljudi likvidirano je ili je umrlo u logorima. Mahom je reč o folksdojčerima po Vojvodini, što se vidi iz knjiga logoraša. U bazi Državne komisije ukupno se nalazi 59.912 imena.
Kako se vidi iz knjige streljanih za područje Niša, Leskovca, Pirota…, podaci o žrtvama upisani su po kolonama: ime i prezime, zanimanje, odakle je žrtva, kojoj organizaciji i ustanovi pripada, kada je i gde uhapšena, kada je i gde kažnjena i ko je doneo odluku o kazni. U poslednjoj rubrici svuda stoji Ozna.
Među streljanima ima zemljoradnika, učitelja, advokata, sveštenika… U rubrici kojoj su organizaciji pripadali navodi se: DM (pokret Draže Mihailovića), SDS (Srpska državna straža), dobrovoljac Ljotić (pokret “Zbor”), četnik, policija, poljska straža, gradska straža, ali i uopštene optužbe – “veze s Nemcima”, “komesar sela”, “radila u nemačkoj bolnici”, “narodni neprijatelj”…
Iskopavanje masovne grobnice na Oplencu
.jpg)
– Veliki deo tih dokumenta sačuvan je u arhivi BIA i predat Arhivu Srbije, a ovakve detaljne evidencije nisu pronađene u Sloveniji i Hrvatskoj. Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u celoj komunističkoj Istočnoj Evropi. Od svih komunističkih zemalja, u nekadašnjoj Jugoslaviji, odnosno Srbiji, posle rata je likvidirano najviše ljudi – objašnjava Cvetković.
Likvidacija je bilo, kaže, i u Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, ali ni izdaleka toliko, niti su vođene takve evidencije. U Rumuniji se broj ubijenih meri stotinama, u Mađarskoj i Poljskoj hiljadama, u Bugarskoj je reč o desetak hiljada ljudi, a samo u Srbiji brojka premašuje 35.000!
Zašto je Ozna vodila ovako preciznu evidenciju? Cvetković misli da nisu verovali da će dokumenta bilo kada biti obelodanjena, kao ni da će KP pasti s vlasti. Rečju, nije bilo straha pred javnošću i nekakvom krivičnom odgovornošću. S druge strane, u svim totalitarnim režimima tajna policija ima pretenzije da o svima zna sve, “iz bezbednosnih razloga”, a naročito ko potiče iz porodice u kojoj je neko streljan. To je uvek mogao da bude zgodan način za kompromitaciju neposlušnih.
Ipak, 20-30 odsto knjiga streljanih uništeno je posle pada Aleksandra Rankovića, kada je “čišćena” Udbina dokumentacija. Danas ovakvih knjiga nema kompletiranih npr. za Beograd, Šabac, Kragujevac…
Dr Srđan Cvetković
LINK
KNjIGU streljanih za niški, leskovački, pirotski i vranjski kraj možete naći na linkuhttp://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/, a spisak svih žrtava i masovnih grobnica na sajtu Ministarstva pravde http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/.
Dijaspora.news/Novosti
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.