Pavle Vuisić važio je za nesvakidašnjeg, nepredvidljivog i živopisnog čoveka, a u poslednje vreme se piše o njegovom testamentu, a u kojem je jedna reč izbačena.
Jedna je reč problematična, koja ne menja samo smisao testamenta, reći je Mirjana Vuisić, njegova supruga, uputila na pogrešno tumačenje karaktera velikog glumca.
U toj verziji Pavle Vuisić iznosi molbu da mu niko ne drži govor, niti jedne reči, a u suprotnom će se u grobu prevrnuti, i ne samo to nego da će iz groba i ustati i tog koji to učini noću moriti “i koliko ih je na svetu, da će im j…ti mater…”. Doslovno tim rečima.
Mizantrop, pomislilo bi se. Da je na kraju života zamrzeo sve ljude… Ne, Pavle Vuisić nije mrzeo ljude.
Iz originalne verzije testamenta, koji je svojeručno pisao, međutim, vidi se da je Pavle Vuisić napisao da moli da mu nikakav komunist – što je podvučeno — ne drži govora. I sve što sledi je upućeno njima, dakle komunistima.
Originalna verzija testamenta glasi:
Oporuka:
Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Šute (ćute).
Neka u sebi pjevaju.
Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, jebem mater…
“Ne znam zašto im ta verzija više odgovora. Ne želim u to da se uplićem. Nedavno je objavljena knjiga o Pavlu u kojoj stoji ta verzija”, rekla je Mirjana Vuisić.
Želeo je da umre nećujno. Da ne bude vest. Da pobegne od svega. Niko da ne slavi život koji on nije voleo. Na sahrani nije bilo šest popova, nije bilo nikoga. Samo njegova Mirjana. Nije bilo umrlce. Ni slike. Bio je jedan popo. I nije mu rekla ko je pokojnik. Inače, Pavle nije verovao u Boga.
(Dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.