POTRESNO! OTELI SU MI SINA IZ PORODILIŠTA: Srela sam ga posle 30 godina na ulici

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Rodila sam zdravog dečaka, da bi mi pred izlazak iz bolnice lekar rekao: „Dete nije izdržalo“. Beba nigde nije sahranjena, nema obdukcije. Naći ću otetog sina, neću odustati, priča ova majka

„Uvek sam osećala da je živ. Nikad ga nisam nazvala pokojnim sinom, iako su mi tri dana posle porođaja rekli da je preminuo. Kad sam pre nekoliko godina na ulici videla tog dečaka, pomislila sam prvo da je moj muž, toliko su ličili! Potrčala sam za njim, a kad se okrenuo, pala sam u nesvest…“

Ovako za Kurir svedoči Slavka Pajić (60) iz Sremske Mitrovice, koja je početkom decembra 1986. godine na svet donela zdravog dečaka, teškog skoro pet kilograma. Tri dana je beba uredno donošena majci na podoj, ali kad je došao dan da napuste porodilište, sve je krenulo po zlu.

U komi dva meseca

– Prvo su više puta hteli da mi daju neku injekciju, pa mi nisu dali da odem ka boksovima s bebama… Došao je doktor i samo rekao: „Dete nije izdržalo.“ Sećam se oštrog bola u stomaku i gubljenja svesti – sa suzama se priseća Pajićeva, koja je od preživljenog šoka pala u komu na dva meseca.

Za to vreme, kako priča, jedva je preživela operacije žuči i pankreasa, a kad se probudila, sačekale su je užasne prognoze lekara: više nikad ne sme da rodi.

– Ipak, zatrudnela sam dve godine kasnije, a iako su mi svi doktori govorili da ću umreti na porođaju, čvrsto sam odlučila da rodim. Nisam spavala mesecima od bolova, ali sam izdržala i 1988. godine rođena je moja starija ćerka. Drugu ćerku rodila sam 1993. godine iako sam imala alergiju na fetus i sedam meseci sam provela priključena na infuziju. Treću ćerku sam rodila već sa 40 godina, ali nikad nisam zaboravila na prvenca – priseća se golgote Slavka.

Ona navodi da je 2015. godine u Inđiji videla dečaka koji je izgledao „identično kao njen muž“.

Tužilaštvo odbilo tužbe

– Zaustavila sam ga na ulici i samo sam smogla snage da ga pitam kad je rođen. Odgovorio je „1986“ i ja sam pala u nesvest, a on je negde nestao. Muž svojevremeno nije video dete, nigde nije sahranjeno, nije rađena obdukcija, nema uzroka smrti… Naći ću otetog sina i neću odustati – kaže Slavka.

Ona ističe da je tužila i grad i bolnicu i bolničko osoblje u Sremskoj Mitrovici, a jedna od njenih krivičnih prijava odbijena je zbog „zastarelosti“ iako otmica nikad ne može da zastari.

Muke zbog tužbi

ISPAŠTAJU DECA

Slavka Pajić tvrdi da zbog ovih tužbi njene ćerke, koje zajedno imaju 327 diploma, trpe pritisak i mobing:

– Starija i srednja ćerka su završile po tri fakulteta, ali zbog opstrukcija već godinama ne mogu da nađu posao. Jedini razlog zašto Sremska Mitrovica odbija moju talentovanu decu, koja su vrhunski stručnjaci, jeste to što sam tražila svoje kidnapovano dete. Ne vidim drugi razlog za to. Zar posle sve muke kroz koju sam prošla sa jednim izgubljenim detetom ovo ostalima mora da se događa? – revoltirana je Pajićeva.

(dijaspora.news/kurir.rs)