POTREBNE PATIKICE U BROJEVIMA 29, 35 I 41, PRIBOR ZA ŠKOLU I DRVA ZA OGREV: Kristijan (12), Lazar (10), Veljko (7) i Kristina (5) žive u JEZIVIM USLOVIMA nakon što im se otac UBIO ZBOG DUGA ZA STRUJU!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ne mogu ovo više da izdržim, nemam da platim dug za struju, deca će mi gladovati, ubiću se.

Ovo su bile poslednje reči Miroslava Stojanovića (44), oca četvoro dece koji je izbegao sa Kosova, a koji je mučni život prekratio podigavši ruku na sebe. Miroslav je izvršio samoubistvo 11. jula ove godine tako što je popio insekticid etiol, i to samo nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga 22.000 dinara.

 

Inače, ovaj dug za struju bio je samo okidač zbog teškog života koji je Miroslav imao. On je na Kosovu 1999.godine izgubio oca i majku, kao i celo imanje. Celog života živeo je u vrlo teškim uslovima, a deci je želeo samo da ne žive u bedi. Kad mu je struja isečena, on je doneo tragičnu odluku, zbog koje danas najviše ispašta supruga Slavica (33), koja je ostala sama da se brine o četvoro dece.

 

Kristijan (12), Lazar (10), Veljko (7) i Kristina (5) ne uživaju u detinjstvu poput druge dece. 

 

Igračaka imaju veoma malo, a sa samim pogledom na trošnu kuću osmeh nestaje sa lica.

 

Mile Stolar, poznati humanitarac na društvenim mrežama podelio je priču koja podseća da ova porodica nastavlja najtežu borbu. On je napisao da je u toku sakupljanje sredstava i ljudstva za pomoć ovoj porodici.

– Neki ljudi su već pomogli nabavljeni su šporet i frižider,ali oni to ne mogu da unesu jer pod kuće bukvalno su komšije poduprli da se nebi srušio !
Kupatilo je neupotrebljivo! – napisao je on.

 

Dok se drugi đaci radosno, s novim udžbenicima i ukoričenim sveskama, šarenim pernicama i skupim rančevima pripremaju za školu, Stojanovići taj dan ne čekaju s tolikim ushićenjem.

 

I oni bi se radovali, da imaju pribor za školu…Ali nemaju. Oni čekaju upravo nas.

 

Nije na odmet ni odeća.

 

Najstariji dečak, koji ima 12 godina nosi odeću XL i patike broj 41.

Lazar, desetogodišnjak nosi broj patika 35, i dečiji broj 10 za konfekciju.

Veljko koji ima sedam godina radovao bi se novim patikama u broju 29, a odeću nosi u veličini 8. Najmlađa mezimica nosi broj patikica 29, i veličinu 6-7.

 

To nije sve.

 

Kako idu sve hladniji dani, jesen je na pragu a za njom i zima treba uzeti u obzir da Stojanovići žive u trošnoj kući čije je kvarove gotovo nemoguće i sanirati, i da su im potrebna drva za ogrev. 

 

Svako ko može da im pokloni drva ogrejao bi ne samo njihov dom, već i njihova malena srca. 

 

Oni ne traže mnogo. Za prvu pomoć, da nahrane stomake koji treba da pođu u školu dobro dođe konzervirana hrana, makarone, griz.
Da bi poput sve dece u školu otišli veseli i čisti, potrebna su im sva sredstva za ličnu higijenu.

 

Javnost je nakon samoubistva nesrećnog Nišlije ostala zgranuta, a tužne naslovnice punile su tabolide.

 

Tad se pisalo i da je porodica ostala da živi sa 19.000 dinara, što za majku Slavicu koja podiže četvoro dece nikako nije dovoljno. Od tada, o Stojanovićima nigde ni slovo. 

 

Srbija je sada na velikom testu. Rečima smo delili pravdu i tražili krivce za ovu porodičnu tragediju, a sad je vreme da se pomogne.

 

Oni ne traže bogatstva, skupa kola, satove. Oni traže ono osnovno, pravo na život dostojan dece. Život pun smeha, punih stomaka i igre.

 

To im možemo podariti sa novom odećom, školskim priborom, ukusnom hranom i najbitnije – ogrevom. Šta čekate?

 

(dijaspora.news/espreso.rs)