Potomak srpskog hajduka poslao Gagarina u kosmos!

Predak Nikole Kibalčića, pionira sovjetske kosmonautike, daleke 1704. sa Čarnojevićima došao u Rusiju. Osmislio motor za usmerenu eksploziju, koji je korišćen u atentatu na Aleksandra Drugog

POŠTO je Jurij Gagarin 1961. sleteo na zemlju, tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov održao je istorijski govor naciji o superiornosti njihove raketne nauke. Ređajući imena najzaslužnijih za pobedu nad Zapadom u trci za svemir, naveo je četiri imena: Nikola Ivanović Kibalčić (1853-1883, prvi dizajnirao raketni motor), Konstantin Ciolkovski (1857-1935, otac ruske aeronautike, Sergej Korovljev (1906-1966, dizajner “Sputnjika”, “Lune” i “Vostoka”), sa kojima su Sovjeti pretekli Amerikance. Četvrti čovek, naravno, bio je Jurij Gagarin.

Ono što se ne zna jeste da je pionir svetske kosmonautike bio – srpski sin. Porodica Nikole Kibalčića u Rusiji se obrela 1704. godine pošto je njegov predak Grigorije, sveštenik i hajduk, sa Čarnojevićima došao u Ukrajinu (tadašnja Rusija), u oblast Černogoroda. Čak pet narednih generacija Kibalčića bili su sveštenici. Nikola je bio šesto koleno Kibalčića. I otac mu je bio pravoslavni sveštenik, a Nikola je bio najmlađe od šestoro preživele dece. Njegov rođeni brat Stevan vratio se u Srbiju 1878. da ratuje protiv Turaka. U isto vreme Nikola je dopao prve robije u Kijevu i tražio od cara pomilovanje da ide u Srbiju u rat sa Turcima, ali mu nije odobreno. Ironija je da je Nikola Kibalčić “najzaslužniji” za ubistvo Aleksandra Drugog, marta 1881. u atentatu u Petersburgu.

Ruski monarh je, kako za “Novosti” otkriva Predrag Miladinović, istoričar vazduhoplovstva iz Beograda, u stvari, bio prva žrtva raketnog napada u svetu, a raketni motor za usmerenu eksploziju izmislio je genijalni naučnik srpskog porekla koji je tada imao svega 27 godina.

– Nikola Kibalčić je, u stvari, tragao kako da napravi “vazdušni brod”. To mu je bila opsesija od detinjstva.Studirajući na Institutu za železnicu u Sankt Petersburgu stekao je prva iskustva u nauci, ali je bio duboko razočaran u carizam. Bakunjin ga je upoznao sa anarhizmom kao “načinom oslobođenja narodnih masa”, a Gelb Ivanovič Uspenski ga je uveo u bunt protiv cara kroz organizaciju “Narodna volja”. Ubrzo je postao tehnički rukovodilac terorističkog krila ovog pokreta pod imenom “Sloboda ili smrt”.

PREMA ruskim izvorima, Kibalčić je prvi put za nitroglicerin čuo 1879. u zatvoru u Kijevu gde je ležao zbog “zabranjene literature”. Po izlasku, povezao se sa artiljerijskim oficirima iz “Narodne volje” koji su mu nabavili eksplozivnu materiju. U laboratoriji, u kućnoj radinosti, on je stvorio barut koji je imao tri puta veću snagu od “Nobelovog”. U daljim eksperimentima uspeo je da kanališe eksplozivnu snagu baruta kroz metalne cilindre sa vremenskim upaljačem i da tako napravi bukvalno prvi raketni motor.

U prvom atentatu na Aleksandra Drugog 1879. kod Odese, zaverenici su razneli “pogrešan” voz, a monarh se spasao. Iste godine, drugi atentat na cara je propao u Zimskom dvorcu jer je on zakasnio na večeru. Treći raketni napad je uspeo. Car je ubijen 1. marta 1881. usmerenim projektilom u Petersburgu a Kibalčić je potom uhapšen.

– Na suđenju koje je trajalo nekoliko dana, ruski eksperti za eksplozive bili su zapanjeni naučnim uspehom Kibalčića sa barutnim inovacijama proglasivši ga “ogromnim dostignućem ruske nauke” – nastavlja Miladinović. – Zaverenik srpskih korena, ipak, nije hteo da traži pomilovanje. U periodu od samo tri dana, od presude do smaknuća (3. mart 1881), on je u ćeliji napisao sve svoje formule raketnog goriva i ostavio nacrte svemirskog broda. Te nacrte i gorivo zatim je nasledio Ciolkovski, koji nije krio ko je bio pionir svega. Staljinove orgulje, “kaćuše”, u stvari su napravljene na izumima Kibalčića.

“Vazdušni brod”, prema projektima Kibalčića, sa zemlje je trebalo da bude pogonjen kanalisanim i kontrolisanim eksplozijama baruta, što je u osnovi i bio pogon prvih ljudskih letelica koje su se otisnule u svemir. Problem unutrašnje energije za rad u brodu, mladi naučnik je takođe koncipirao na osnovima kontrolisanih eksplozija baruta u čvrstom obliku, prahu i tečnom stanju. Gorivo za unutrašnju energiju letelica je trebalo da nosi u unutrašnjim rezervoarima.

– Na suđenju u Petersburgu Kibalčić je u završnoj reči otprilike rekao: “Ja sam stvorio projekat vazduhoplovnog aparata koji je ostvariv. Svi proračuni su kod advokata Gerharda. Žao mi je što neću biti živ da se uverim koliko je sve to ostvarivo”. O suđenju Kibalčiću i još pet zaverenika tada su, između ostalih, pisali i Tolstoj i Turgenjev – ukazuje naš sagovornik.

U ruskoj i ukrajinskoj stručnoj literaturi o naučniku srpskih korena objavljeno je desetine knjiga. Kod nas se za Kibalčića zna u Muzeju vazduhoplovstva, a jedinu knjigu o njegovom životu napisao je dr Vladimir Bovan.

CEPELIN “UKRAO” KOSTOVIĆEV IZUM

– DVOJICA podjednako značajnih Srba za razvoj kosmičkog programa u svetu su Mihailo Pupin, osnivač i prvi direktor američke NACA 1915. godine, koja je potom prerasla u NASA, dok je osnivač i rukovodilac ruske vazdušne vojske bio Ognjeslav Kostović (1851-1916), Srbin iz Novog Bečeja koji se takođe doselio u Rusiju – objašnjava Miladinović.

Dok je Pupin u svoje vreme bio prvi čovek američke aeronautike, Kostović je dve decenije pre Cepelina konstruisao vazdušni brod tzv. dirižabl “Rusija”. Za njega je napravio i benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje. Dirižabl je 1888. godine bio praktično gotov u Admiralskom brodogradilištu u Petrogradu i bio je dužine 60 i prečnika 12 metara sa čvrstom konstrukcijom, definitivno različit od svih poznatih letećih balona. Nažalost, nije testiran jer nije bilo novca. Grof Ferdinand Cepelin je ostvario Kostovićev san, ali naš naučnik važi za izumitelja.

(Dijaspora.news/novosti)