Aktuelno

Posleratni život vojvode Stepe Stepanovića: Nije voleo povlastice, bio je skroman, narodski čovek, a od države je tražio samo jednu stvar

By admin

Posted on 15/08/2017

Iz njegovog posleratnog života, ostala je zabeležena i ova priča njegove praunuke Ivane Lučić, inače doktorka u penziji iz Beograda

Stepa Stepanović je zbog zasluga za prvu savezničku pobedu u Velikom ratu – Cersku bitku, postao tek drugi čovek koji je u Srbiji dobio čin vojvode. Zaslužan je i za brz proboj solunskog fronta i izbacivanje Bugarske iz rata.

Iz njegovog posleratnog života, ostala je zabeležena i ova priča njegove praunuke Ivane Lučić, inače doktorka u penziji iz Beograda. Ona navodi da je njen pradeda, koji je sa svojim vojnicima potukao austrougarsku vojsku na Ceru, bio skroman čovek, koji se nikada nije odvajao od svoje vojske i čiji je jedini zahtev, po penzionisanju, bio da dobije samo jedan skroman dar.

– Pradeda je bio skroman, narodski čovek. Znate onu njegovu čuvenu izreku – “iz naroda sam potekao, sa narodom sam stalno” – rekla je Tanjugu Lučić (70), lekar u penziji iz Beograda.

Ona je, uoči svečanosti obeležavanja 100 godina od Cerske bitke u Tekerišu 2014, istakla da se Stepanović nije odvajao od svoje vojske, u nekim specijalnim šatorima, već da je uvek bio uz narod.

– Kada je otišao u penziju najviše je voleo da ode u Čačak, gde je u miru i tišini radio u svojoj baštici i šetao. Voleo je Moravu i bedem na reci i to se kroz naše generacije prenosilo – istakla je Lučić.

Vojvoda Stepa Stepanović je u dugo zasluženu penziju otišao dve godine posle veličanstvenog proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata.

Osim porodične kuće u Kumodražu, gde su mu braća živela i bavila se zemljoradnjom, vojvoda nije posedovao nikakvu drugu imovinu. Odbivši mnoge poklone i privilegije, po penzionisanju je živeo u kući svog tasta Veselina Milanovića u Čačku.

Savremenici su zabeležili da Stepa Stepanović nije trpeo bilo kakve povlastice. Živeo je i radio pod parolom “otadžbini se daje sve, a od nje se ne uzima ništa”.

Onda možda ni ne čudi priča koju je pre nekoliko godina ispričala za medije njegova praunuka.

– Kada je konačno došlo vreme da ode u dugo zasluženu penziju, Stepa Stepanović je tražio da mu država pokloni samo jedno – njegovu ostarelu kobilu Vilu.

Bio je to konj na kojem je vojvoda učestvovao u mnogim bitkama i vojnim pohodima i još za vreme Stepinog službovanja je bila stara, oronula i predviđena za odstrel. Stepa Stepanović to nikako nije hteo da dozvoli!

Kako bi spasao kobilu tražio je da ona bude njegov poklon povodom odlaska u penziju i, uz mnogo čuđenja i prevrtanja očiju od strane mlađih kolega, vojvoda je na kraju isterao svoje!

Vila je još dugo godina živela kraj Stepe na njegovom imanju u Čačku. Na kraju, iako potpuno slepa, kobila je nadživela vojvodu.

Kada je Stepa Stepanović preminuo 27. aprila 1929. godine upravo ona je vukla kola sa kovčegom u kome je bilo telo Stepe Stepanovića do groba i tako ga ispratila u pogrebnoj povorci na večni počinak.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)