Poslednje pismo Gavrila Principa poslato njegovim roditeljima samo dan pred presudu: “Oprostite mi i pomirite se sa tim da mene više nema” (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

– Oprostite na velikoj nesreći i žalosti koju sam Vama nanio – izvinjavao se u svakom redu Princip svojim roditeljima.

Skoro da i nema osobe koja danas ne zna za Gavrila Principa, čoveka koji je započeo Prvi svetski rat. Za ubistvo Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Neposredno pre toga, uoči samog čitanja osuda, Gavrilo Princip je napisao svoje poslednje pismo.

Bilo je to davne 1914. godine. Pred austrougarski sud u Sarajevu 12. oktobra izvedeno je 25 uglavnom mladih ljudi. Optužba – ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.

Kada je glavna rasprava završena, predsedavajući je pozvao optužene da ustanu ako se kaju za ono što su učinili. Ustali su svi osim jednog mladića – Gavrila Principa.

Osuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet se kretao ka nemonovnom razaranju. Činjenica da je Princip bio maloletan, spasla ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.

Neposredno pre toga, uoči samog čitanja osuda, Gavrilo Princip je napisao svoje poslednje pismo i uputio ga roditeljima. Zabeleženo je da je nastalo 25. oktobra 1914.

“ZADNJE PISMO GAVRILA PRINCIPA

Poslato iz Sarajeva 25.x 1914.
Za večernju poštu Alfred Makanec

Dragi Roditelji,

Prije svega Vas molim da mi oprostite na velikoj nesreći i žalosti, koju sam Vama nanio. Ja sam inače zdrav, no to ne znači ništa, da li sam bolestan ili mrtav- to mi je potpuno radi mene, svejedno – no meni je jedino žao Vas i cijeloga naroda, zbog nesreće koja ga je snašla. Meni i mojim nesrećnim drugovima već je rasprava svršena, a u četvrtak će nam se proglasiti osuda.

Kakva će biti ne znam, ali bih najvolio da me na smrt osude.

Ne mogu Vam pisati o svojim duševnim mukama, no to Vam i ne treba znati. Kako sam rekao – oprostite mi i pomirite se sa tim da mene više nema, a ja Vas volim i ljubim iznad svega srca i duše. Gledajte na svaki način da Nikicu školujete.

Više ništa, nego bezbroj poljubaca Vama i svima koje poznam. Mnogo Vas voli i poštuje Vaš sin Gavrilo.”

Mora se napomenuti da autentičnost pisma nikada nije u potpunosti dokazana. Ono je objavljeno samo jednom i to u sarajevskoj Večernjoj pošti i ne pominje se u radovima autora koji su se dugi niz godina bavili proučavanjem Sarajevskog procesa.

Gavrilo Princip umro je u zatvoru od tuberkuloze 28 aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata.

Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, u poslednjim danima, sada već istorijska ličnost epskih proporcija – Gavrilo Princip, čovek koji je počeo “Veliki rat” je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet zapisao još jednu strofu pesme svog života:

“Naše će sjene hodati po Beču,

lutati po dvoru,

plašeći gospodu”

 

(dijaspora.news/telegraf.rs)