Porodica Zafirovski živi u kući SA VUKOVIMA, i kažu da su PITOMI kao bebe! (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Dve familije u tetovskom kraju, jedna u selu Brvenica, druga u Lešoku, na zapadu Makedonije, čuvaju nesvakidašnje kućne ljubimce – vukove. Iako su oni krvoločne zveri, uz pomoć ljubavi i njihova ćud se menja.

U toploj sobi porodične kuće Zafirovski u selu Brvenica, Teodora, Petar i Vase pišu domaće zadatke i spremaju se da krenu u školu. Pored njih, na krevetu je i Tara, njihov kućni ljubimac, vučica stara osam meseci.

Tara skače sa kreveta i odlazi prvo kod Vase, tražeći pažnju, a potom kod Petra, stavljajući mu prednje šape na ramena. Na kraju trči kod Teodore, jer zna da se kod nje nalazi loptica sa kojom najviše voli da se igra. Ovako je svaki dan mesecima unazad u porodici Zafirovski.

Vučica Tara nije ljubimac samo dece, već i njihovog oca Goceta, koji kaže da je vučica toliko dobra i pitoma da je ni za šta na svetu nebi dao ili prodao.

– Taru sam dobio od mog prijatelja iz Tetova, Fadila Ismailija. Bila je mala kada sam je doneo kući. U početku su svi bili iznenađeni, ali su se kasnije navikli i zavoleli je. Do pre mesec dana spavala je sa nama u sobi, ali pošto je počela mnogo da nam dosađuje, jer stalno želi da se igra, sada spava u svojoj kućici napolju, a preko dana je sa nama u kući, kaže Goce Zafirovski, koji živi u Brvenici sa svoje troje dece.

On objašnjava da ih vučica Tara čuva bolje od bilo kog psa. Nije agresivna, do sada nikoga nije napala, ali kada nema nikoga u kući, tada nije preporučljivo da se ulazi u njihovo dvorište.

– Sneg je pravo otkriće za nju. U stanju je da ceo dan trči i valja se po snegu. Najviše voli da se igra sa malim Petrom, kaže njegov otac Goce, koji je do nedavno u kući čuvao i divlju svinju.

Nedaleko od Brvenice nalazi se Lešok, a na periferiji sela, na prostranoj livadi ograđenoj debelom žicom, nalazi se vikendica Fadila Ismailija, koji je prijatelju Gocetu poklonio vučicu Taru.

Fadil je dugo godina živio i radio u Švajcarskoj, a kada se pre tri godine vratio u Makedoniju, nije došao sam. Sa sobom je doneo i dva vuka – Aleka i Maju.

– Prošle godine, Alek i Maja su dobili prvo potomstvo – četiri mala vučića, tri ženke i jednog mužjaka. Jednu vučicu sam dao mom prijatelju Gocetu iz Brvenice, a drugu prijatelju iz Skoplja. Alek, Lupo i Luna ostaju kod mene i ne želim da se razdvojim od njih. Volim ih kao svoju decu. Njihovu majku Maju pre nekoliko meseci su ubili neljudi, kaže Fadil Ismaili.

Sa svojim vukovima Fadil komunicira i daje im naredbe na italijanskom jeziku, jer su roditelji malih vučića na tom jeziku bili dresirani. Iako se radi o krvoločnim zverima, neverovatno je kako ove životinje, iz kojih zrači divljina, slušaju svoga gazdu.

– O vukovima svi pričaju sve najgore, a ljudi ih se boje strahujući da ih ne napadnu, ali nije tako. Iz mog dosadašnjeg iskustva sa njima, mogu da kažem da su ovi vukovi pametniji i iskreniji od pasa. Sa mojim vukovima nisam imao nikakvih problema, ali sa ljudima jesam, objašnjava Fadil.

Svoje vukove on čuva u vikendici na periferiji sela Lešok, dok sa familijom, suprugom Nasije i decom Blendom i Burimom živi u Tetovu.

– Preko godine sam po ceo dan sa njima. Sada u zimu, jer je mnogo hladno, posećujem ih svaki dan i sa njima ostajem po nekoliko sati. Ali, kada moram da krenem kući, verujte mi srce mi se cepa, toliko ih mnogo volim, a i oni mena, kaže Fadil i dodaje: “Ako životinji pokloniš ljubav, oni će ti uzvratiti još veću ljubav.

(D.J.)