Porodica Kitanovski živi u teškoj bedi: Svake noći mole se Bogu da narednog dana imaju šta da jedu (FOTO) (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Pero Kitanovski (52) iz skopskog naselja Pripor, kome je zbog gangrene morala da bude amputirana jedna noga, nije dočekao da mu odseku i drugu, koju je takođe bila zahvatila gangrena.

Nedugo nakon pisanja Telegrafa o njegovoj strašnoj sudbini, Pero je preminuo, ostavljajući suprugu Vasku Kitanovsku i njihovih devetoro dece da se sami, bez socijalne pomoći i para snalaze kako znaju i umeju. Njih je ovih dana posetila ekipa skopske televizije 1TV, a njihovi reporteri su imali šta i da vide.

Porodica Kitanovski živi u teškoj bedi, a preživljavaju samo zahvaljujući pomoći humanih komšija i građana koji im donose hranu i odeću. Očajni su i nalaze se na samoj ivici provalije, a sada ih je snašla još jedna muka. Bore se da zadrže krov nad glavom i ostanu da žive u staroj i memljivoj kućici na periferiji Skoplja.

Nakon smrti Pere, njegovu ženu Vasku, svekar gotovo svakodnevno već pet meseci tera napolje jer je kuća njegova. Čak je zvao i policiju da ih sve isteraju iz kuće.

– Šest godina sam bez socijalne pomoći, bez ikakvih prihoda. Ukinuli su nam i hranu koju smo dobijali u narodnoj kuhinji. Obijala sam i kucala na sva moguća vrata, molila da mi ponovo dodele socijalnu pomoć, ali niko nije hteo ni da me čuje jer jedno od moje dece radi i uzima skromnu platu od oko 10.000 denara (160 evra), od koje svi živimo. To je nedovoljno, pa moja deca gladuju, nemaju šta da jednu, ni šta da piju – požalila se Vaska Kitanovska ekipi skopske televizije 1TV.

I ova mučena žena je bolesna i godinama čeka na operaciju žuči, ali najviše je boli što je njen sin Damjan (9) četiri godine bez odgovarajućih lekova za epilepsiju.

– Stašno mi je teško što sam izgubila supruga, a još teže da negujem bolesno dete bez lekova, bez ikakve finansijske pomoći u ovim užasnim uslovima u kojima živimo – jada se Vaska.

Osim nemaštine, porodica Kitanovski tone i u dugove. Zbog neplaćene struje i duga od 235.000 denara (3.860 evra) svaki dan ih posećuju inkasatori preteći da će im isključiti struju.

– Ostao nam je veliki dug za struju. Stalno dolaze da nam je isključe, ali odakle da je platimo kad čestito nemamo ni za hleb, jedino dušu da im dam. Brinem o svojoj deci i svaku noć se molim Bogu da narednog dana imamo šta za jelo i da nas ne izjure iz kuće. Moj svekar mi je pre mesec i po dana doveo policiju da me isteraju. Kuća je njegova, ali 20 godina nije plaćao porez na imovinu. Sada me tera iz kuće. Gde da idem sa mojom decom. Zato molim državu da nam nađe neko utočište – veli Vaska.

Trošni kućerak je sa svih strana okupirala vlaga i buđ. Nekoliko rasklimatanih i poluslomljenih kreveta ne mogu da sakupe 12 članova ove porodice, od kojih su deo tinejdžeri. Sa njima je i Vaskina sestra sa dvoje male dece. Srećom, dve Vaskine kćerke su udate i žive van Skoplja.

Vaska kaže da najveću pomoć ima od dvojice sinova. Oni peru, kuvaju i brinu se o svima. Jedan radi i sa njegovom više nego skromnom platom pokušava da izdržava sve, a drugi, Daniel (20) se nada da će biti zaposlen u jednoj firmi.

– Nemamo čestito gde da spavamo, nemamo uslova za život. I sami vidite u kakvom je stanju kuća. Puna je vlage i buđi. Deca hoće da jedu, da piju, da imaju novu garderobu, a ja to ne mogu da im priuštim – jada se Vaska.

Njena najmlađa deca Damjan, Petar i Jovana radoznalo su trčkarala oko televizijske ekipe željna da i oni nešto kažu u kameru. Poželela su televizor, telefon, kompjuter, bicikl, hranu i odeću.

– Volela bih da dobijem kompjuter, telefon, garderobu, patike, ranac i knjige za školu, hranu i – breskve, a u kući nove krevete – rekla je Jovana, koja bi htela da bude policajac kad odraste.

Kroz suze Vaske vrišti očaj zbog nemoći, ali i izgubljena nada u institucije. Sa gorčinom kaže da uvek uoči izbora dobijaju pregršt obećanja od političara, a stvarnost je surovo drugačija.

Pre šest godina su izgubili i simboličnu socijalnu pomoć od 2.700 denara (44 evra), a bez dovoljno novca nemaju ni uslova za egzistenciju i dostojan život.

(dijaspora.news/telegraf.rs)