Ova višečlana porodica živi na rubu egzistencije, a sada im sledi novi udar, pretnja da postanu beskućnici.
Porodicu Arambašić čine otac Radomir, majka Mira i njihovih 15 dece od kojih sa petoro – Dejanom (29), Milanom (22), Veselinom (18), Petrom (16) i Isidorom (13) stanuju u Ulici poručnika Spasića i Mašere u beogradskom naselju Žarkovo, u trosobnom stanu koji su dobili od grada.
Radomir je po zanimanju , trenutno je u invalidskoj penziji, sa minimalnim iznosom od 16.000 dinara. Ipak, on i dalje radi na poziv jer u suprotnom, porodica ne bi preživela.
Supruga Mira je domaćica i njen posao je da svakog dana ode do crkve u Žarkovu kako bi uzela hranu.
Njihovi računi za struju i komunalije su se nagomilali godinama i ova porodica je “bačena” u ruke izvršitelja. Zbog duga Infostanu od čak 454.921 dinara, koji u roku od osam dana moraju da namire, preti im da ostanu bez ičega i na ulici. Osim troškova za osnovne životne potrebe, samo za račun za Infostan mesečno moraju da izdvoje 40.000 dinara. Godine neplaćanja udesetostručile su ovu cifru, a sada strahuju od ulice.
Kako kažu, rešenje o izvršenju dobili su u petak, a za nedelju dana, taj novac ne mogu da sakupe.
Crkva nam je pomagala da plaćamo račune za struju. Otpisivali su nam neka dugovanja, ali to nije dovoljno. Bojimo se da će nam izvršitelji zapleniti stvari, koji inače ne vrede nešto, čak i da će doći do onog najgoreg, da nas izbace iz stana. Ako se to desi, mi ćemo postati beskućnici, a sama pomisao na to mi steže srce, objašnjava Mira.
Dodaje da su struju redovno izmirivali, međutim zbog ekonomske situacije, minimalne penzije, kao i sve manje poziva od strane građana za popravku vodovodno-kanalizacionih mreža jedva sastavljaju kraj sa krajem svakog meseca, pa nisu mogli redovno da plaćaju komunalne usluge zbog čega sada dobijaju pretnje.
Kako nam je Radomir ispričao, na inicijativu i intervenciju pokojnog Patrijarha Pavla, tadašnji predsednik Građevinske Direkcije je njegovoj porodici dodelio trosobni stan gde sada živi sa ženom i decom.
Patrijarh Pavle je sam došao u našu malu kuću. Tog dana smo svi otišli kod mog oca na slavu. Baba je zagrejala mleko za bebu i izašla do dvorišta, a Pavle je u tom trenutku ušao na vrata, zatekavši samo malu Micu kako neprekidno plače. Primetivši flašicu, uzeo je u naručje i nahranio, te se ona odmah smirila. Verujemo da je ona blagoslovljena njegovim rukama, jer je on za nas bio živi svetac – govori najstariji Arambašić.
Od ukupno 15 žive i zdrave dece, njih 7 je udato i srećno i dobro žive u brakovima, a Radomir i Mira imaju 23 unučadi.
U ovom domaćinstvu se ukupno nalazi jedanaest članova.
Kako nam je Mira ispričala, jedna beba joj je ukradena jer nikada nisu preuzeli telo, niti su dobili nikakvu informaciju o detetu.
Osećala sam se kao da mi je neko prislonio nešto ledeno na grudi, a bila sam u polu-nesvesti kada su mi doneli bebu. Nakon toga ni traga ni glasa, niko nije reagovao na naše molbe, rekli su nam da je mrtva, priča kroz suze Mira.
Sva deca, osim sina Dejana, se školuju, pa jedino on, pomažući Radomiru u poslu može da doda još koji dinar na kućni budžet. Ipak, kako Radomir kaže, ponašanje dece se dosta promenilo.
– Više nema smeha u mojoj kući, sada je muk ili su suze. Mala Isidora samo ćuti i gleda u pod, a ostala deca beže iz kuće, a kada dođu imam osećaj kao da su ljuti na nas, to mi slama srce, priča očajan Radomir, koji kaže kako se ne kaje jer je sve Božija volja.
Pored toga, i sam Radomir ima psihičke probleme koji su se od količine stresa samo pogoršali pa se trenutno nalazi na lekovima.
Miri nateže pada što nema dovoljno hrane kako bi zapakovala deci užinu, pa to više ne radi. Ranije je svakome sledovalo parče hleba sa namazom, ali su njena deca trpela omalovažavanje u školi.
Nemamo da im damo za užinu, pa jedu pre škole, tamo gladuju. Ranije sam im pakovala da ponesu, ali ih deca ismejavaju, pa su prestali da nose hranu od kuće, objašnjava Mira.
Omiljeni deo stana im je terasa na kojoj gaje mnoge začinske biljke, ali i maslačak koji svakodnevno konzumiraju jer kako kažu, nemaju drugog načina da unesu vitamine.
– Voće retko kad jedemo, uglavnom jedemo hleb, pa se često osećamo loše. Imam terasu na kojoj se najaze biljke koje ljudi ljudi u prirodi gaze, a nama dođu kao lek, priča Radomir.
On dodaje da mu je žao što je doprineo natalitetu u Srbiji o kome se toliko priča, a sa druge strane od države nije dobio ništa. Šta više, prete mu iseljenjem.
Ja i moja supruga Mira kao rođeni Beograđani bez ikakve nasleđene imovine, kao i bilo kakve pomoći uspeli smo da odgajimo 15 žive i zdrave dece, tako da smo dali doprinos za povećanje nataliteta, a to su učinile i naših 7 udatih ćerki koje su podarile našoj domovini dvadeset dvoje žive i zdrave dece, kaže Radomir.
On je istakao kako je njegova porodica od ranijih vlasti, a posebno od 2000. godine pa sve do 2012. godine bila podvrgnuta izrugivanju i potcenjivanju.
Kada god smo se obraćali za pomoć dobijali smo uvredljive odgovore, “Ko vam je kriv što imate dosta dece, trebali ste da razmišljate da li možete da ih gajite ili ste mislili da će država da brine o vašoj deci. To ne može, kako ste ih stvarali, tako sad brinite o njima”, poručili su im nadležni prema Radomirovim rečima.
Kasnije su se obraćali Opštini Čukarica, a pisma apela za pomoć poslali su i najvišim državnim funkcionerima.
– Obraćali smo se opštini, ali su nam rekli da oni nemaju sredstava da nam pomognu i uputili nas na Centar za socijalni rad , kaže Radomir i dodaje da je poslao pisma predsedniku Srbije, i premijerki Ani Brnabić. Sada im ostaje da sačekaju odgovor i da se nadaju najboljem.
Ukoliko želite da pomognete ovoj porodici sa 15 dece koji žive na rubu egzistencije na bilo koji način , možete ih kontaktirati na broj: 0643407411
(dijaspora.news/espreso.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.