“Crna Gora je za mene i moju porodicu nada. Ovdje mogu da sanjam i da ostvarim snove, mogu sve ono što nisam mogla na Kubi”, objašnjava Jaima Bareras Rej.
Ona se kreće otežano jer je pre nekoliko godina u saobraćajnoj nesreći izgubila desnu nogu.
Jaima je u Crnu Goru stigla početkom aprila, sa suprugom, ćerkom i porodičnim prijateljem. Po dolasku, svi su podneli zahtjev za dobijanje političkog azila i, tvrde, žele da život nastave baš tu. 36-godišnja Kubanka i njen suprug Visente Rafael Saldana Roke su se upoznali pre 16 godina. Jaima je završila opštu psihologiju i računare, ali nikad nije radila u struci. Kaže, nije joj bilo dozvoljeno. Na Kubi je sa suprugom i šestogodišnjom ćerkom živela u kući njene majke. Visente Rafael je porodicu izdržavao radeći kao ugostitelj.
I tada, kao i sada kad su stigli u Crnu Goru, pomaže ih i njegova majka, koja živi u Švedskoj. Umesto u hladnoj skandidavskoj zemlji, radije bi, kažu, živeli u Crnoj Gori, jer im ovde, zbog Jaiminog zdravlja, više odgovara klima. Politički azil u Crnoj Gori traže zbog progona kojeg su doživeli na Kubi.
“Zbog kritike kubanske vlade i mog invaliditeta bila sam žrtva političkog progona”, kaže Jaima.
Njena kritika države počela je nakon što je 2003. teško povređena u saobraćajnoj nesreći, koju je, kako je kazala, izazvao vladin službenik, udarajući taksi vozilo u kojem je Jaima bila sa svojom rođakom. Rođaka je preminula, a Jaima je ostala bez desne noge.
“Službenik koji je izazvao udes se nikad nije pojavio. Iz policije je saopšteno da je u pitanju vojno vozilo, da će nas naknadno obavestiti o počiniocu, ali se to nikad nije desilo. Čitav slučaj je zataškan, jer se radilo o visokom zvaničniku vlade“, priča Jaima.
Bezuspešno se žalila zbog loše amputacije i proteze, zbog koje ni danas ne može normalno da hoda. Pre tri godine je operisala i kancer dojke, te zbog lošeg tretmana posle operacije, dodaje, dobila i limfedem, bolest limfne cirkulacije, na desnoj ruci… Razočarana, Jaima se povezala sa ljudima i organizacijama sličnih stavova.
Njenu priču je prvi put javno 2016. prenela „Mreža za kulturu inkluzije“ sa Kube, nakon čega su Jaima i njen suprug početkom 2017. nedelju dana bili pritvoreni i, kako navode, tretirani u nehumanim uslovima, kao teroristi.
“Rekli su mi da sam pritvorena jer sam opasna po državu. Posle izlaska iz pritvora, nedeljno smo morali da se javljamo policiji. Mog muža su u pritvoru dva dana držali bez hrane… To je i psihološki teror nad nama“, kazala je Jaima.
Prilikom hapšenja iz policije im je zaprećeno da će sledeći put biti zatvoreni na pet godina, pa su i njihovoj ćerki, koja sada ima šest godina, vaspitačice u vrtiću govorile da su njeni roditelji izdajnici.
Zbog kritika sistema i vlasti, Jaimu je i državno udruženje koje okuplja osobe sa motoričkim i fizičkim invaliditetom, čiji je član bila od 2013, isključilo iz organizacije.
Iako, kako je kazala, Kuba na međunarodnoj sceni važi kao zemlja u kojoj građani imaju sva prava, realnost je, dodaje ona, drugačija.
“Na Kubi su običnim ljudima uskraćena ljudska prava, a zamislite kako je tek osobama sa invaliditetom. Završila sam opštu psihologiju, ali to nije ono što sam želela da studiram, moja želja je bila medicinska psihologija. Nisam mogla da biram, jer na Kubi za OSI postoje i zabranjene studije”, kaže.
Na pitanje da li znaju da i iz Crne Gore ljudi odlaze i traže azil u drugim državama, Jaima i Visente odgovaraju potvrdno, ali navode da se situacija ovde ne može nikako porediti sa onom na Kubi.
“Ovde ljudi mogu slobodno da govore i zbog toga neće biti progonjeni”, smatra.
Ova tročlana porodica i njihov prijatelj su po dolasku u Crnu Goru bili smešteni u Centar za azilante u Spužu. Centar su napustili zbog, kako navode, loših uslova za Jaimin invaliditet. Trenutno žive u privatnom smeštaju koji plaća Visentova majka. Jaimina porodica i prijatelj pohađaju časove crnogorskog u Centru za azilante.
Navodeći svoje razloga za odlazak sa Kube i zahtev za azil u Crnoj Gori, Jaimin i prijatelj njenog supruga, Anhel Tamajo Duverhel (49), kaže da je još od 1999, kada je njegova sestra preselila u inostranstvo, pod prismotrom.
“Budući da sam bio pripadnik vojske, nisam smeo da imam nikoga van Kube. Ucenili su me da biram između porodice i posla. Napustio sam vojsku”, navodi on.
Anhel je po dolasku u Crnu Goru doživeo infarkt. Sad se oseća bolje. Kao Jaima i njen suprug, i on želi da ovde nastavi život, da radi. “Odličan sam građevinac”, kazao je.
(diajspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.