Pomalo dosadne, malo više monotone, godinama iste teme pismenih radova iz Srpskog jezika, svi smo nekada, sa manje ili više uspeha radili.
“Drveće je obuklo svoj narandžasti prekrivač”, “beli tepih prekrio je travu”, “miris pečene paprike širi se po kraju”…bla, bla, bla…Dosadne, skoro uvek iste fraze, glavno su oružje mališana kojima teme poput “Stigla je jesen”, “Zima”, “Proleće”, itd. uvek zadaju iste muke.
Nije lako biti kreativan, pogotovo u modernom svetu, gde je dovoljna jedna reč na Guglu, koja otvara vrata ka čitavom spektru najrazličitijih rečenica kojima pomenute teme obiluju.
Ali, postoji neko, ko se u moru te dosade, setio da bude malo drugačiji, neobičniji i inovativniji, pa makar ga to koštalo dobre ocene.
Jedan učeni drugog razreda je kao temu prvog pismenog zadatka imao, pogađate, “Jesen”.
On je iskoristio stihove poznate pesme, još poznatijeg Tome Zdravkovića, “Tužno leto” i napisao:
“…Evo već je jesen, a tebe još nema, sigurno si negde novu ljubav srela. A ja sivu jesen zamenih za leto, pa proklinjem more i to tužno leto.”
Ali, to nije sve. Dečak je rad zaključio rečenicom “Od mene vam je i ovo mnogo.”
Da li je ovo bio ispravan potez mališana ili ne, nije na nama da sudimo. Dečakov rad je ocenjen najnižom ocenom.
A mi samo možemo da kažemo – svaka čast za hrabrost!
(dijaspora.news/espreso.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.