Da li očekujemo mnogo ako verujemo da sveštenici ne bi trebalo da voze i služe parastose mrtvi pijani, da ljudi koji našu decu uče vrednostima koje propagira vera ne bi trebalo da budu travestiti, da vojnici u koje se uzdamo da čuvaju naše granice ne bi trebalo da ih zloupotrebljavaju i preko njih prebacuju drogu i da lekari Hitne pomoći ne bi smeli da piju dok ih čekaju teško bolesni pacijenti?
Poslednjih meseci pripadnici profesija koje bi trebalo da nam ulivaju najveće poverenje pune novinske strane, ali ne zbog značajnih medicinskih zahvata, utehe koju pružaju ljudima i herojskim delima, već zato što pacijenti umiru zbog izostanka njihove reakcije, zato što ih hapse sa drogom ili sa više od dva promila alkohola u krvi.
Sociolog Srećko Mihajlović objašnjava da mi očekujemo od ovih ljudi iz profesija da budu odgovorni, a da su oni ustvari isti kao i svi drugi ljudi.
– Nema tu neke selekcije po tome ko je pošteniji, odgovorniji, moralniji. Alkohol i droga su problemi koji pogađaju sve podjednako, s tim što su nekima dostupniji, a nekima manje dostupni. Činjenica je da u društvu vlada slom vrednosti koji nije zaobišao nijednu profesiju – kaže Mihajlović.
On objašnjava da su za sve krive naše predrasude.
– Svi mi imamo očekivanja koja vezujemo za razne profesije. Od sveštenika očekujemo da bude pravdoljubv i odan, od vojnika da bude pošten, od lekara da bude profesionalan i posvećen. Ne očekujemo da pop bude pedofil, ali je činjenica da neki to jesu. Sa druge strane, alkohol primećujemo kod popova, jer smatramo da ne smeju da piju, dok nadničarima, redimo, ne bismo zamerili pijanstvo – kaže Mihajlović.
On kaže da zato moramo da pazimo kada stupamo sa njima u odnos, isto kao što pazimo da nam na ulici nešto ne padne na glavu.
Verski analitičar Draško Đenović kaže da je alkohol među crkvenim licima i ranije bio problem, ali da je dilovanje droge nova stvar.
– Sveštenici su se uvek vadili da piju zbog potreba službe, a ne zato što vole, a da mi obični ljudi to, jednostavno, ne razumemo. Nekada su na Bogosloviju išli ljudi po pozivu, a sada je to sjajan način da se dođe do para. Crkva živi u 21. veku kao i njeni vernici, vladike imaju ajfone i voze besna kola, sveštenici voze pijani i diluju drogu, a veroučitelji se oblače kao žene – kaže Đenović.
Analitičar napominje da je najveći problem što je crkva troma u reakcijama na ovakve incidente, pa ljudi dvostruko gube veru nju – prvi put kada neko napravi incident, a drugi kada ga crkva prećuti.
– Celo društvo nam je propalo, a crkva, vojska i zdravstvo prate stanje u društvu, iako ne bi trebalo, trebalo bi da budu moralni vodiči. Nekada je biti vojno lice bilo čast, a da bi danas moj drug pilot deci pružio sve što treba posle smene na aerdoromu radi kao stolar. Masa vojnih lica nema rešeno stambeno pitanje, vojnici po ugovoru zarađuju 35.000 dinara. Slično je i sa zdravstvenim radnicima, nije čudno što ponekad pokleknu – kaže Đenović.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.