Preduzetnik Josip Almaši, koji je prošle godine rekao da će svoj biznis da preseli iz Hrvatske u Dublin, otkrio je kako mu je danas u Irskoj.
Almaši se u Hrvatskoj bavio informatikom, odnosno prodajom roba i usluga vezanih za informatiku, ali je prošle godine odlučio da porodicu i poslovanje preseli u Irsku zbog, kako je rekao, zbog nenormalnih poreskih opterećenja u Hrvatskoj.
“Porezi se plaćaju unapred, PDV se plaća pre nego što je dodana vrednost nastala i firma ne može da raste uz tolika poreska davanja. U Irskoj je međutim porez 0 posto prve tri godine, posle toga 12,5 posto. Ovde je poresko opterećenje 65 posto”, rekao je Almaši u martu 2017. godine.
Danas kaže da se nije ni malo pokajao što je otišao.
“Moja očekivanja su se ispunila. Prvo sam otišao sam i za dve nedelje uspeo da nađem posao i to u Korku koji je bolji što se tiče porodičnog, manji je, tamo ima ljudi iz celog sveta. Radim isti posao, imam svoju firmu, iznajmljujem drugim firmama za dnevnicu.
U poređenju sa Hrvatskom zarađujem triput više, zbog manjih davanja i više posla, zbog mnogo jednostavnije administracije. Nema gluposti poput toga da moram sam sa sobom potpisujem ugovor o radu, jednostavno isplatim sebi ono što sam zaradio.
Za onoliko koliko sam isplatio za dva-tri meseca platim porez i dobro. Zapravo ništa i ne platim, već samo prijavim, a poresko mi skine sa računa. Maksimalno je pojednostavljeno”, kažee Almaši i dodaje da su troškovi života u Irskoj prilično visoki.
“Visoki su troškovi. Iznajmljivanje stana sa dve spavaće sobe u proseku iznosi oko 1100 evra. Sa druge strane, minimalac je 1500 evra tako da se sve to može. To smo i očekivali, međutim nismo očekivali visoku cenu vrtića koja iznosi 5 evra po satu. Mesečno nas vrtić za dvoje dece košta 1200 evra. Ostali troškovi su beznačajni u odnosu na ta dva”, kaže.
Kaže da nema nostalgije za Hrvatskom.
“ostajemo pri odluci od pre godinu dana da ćemo ostati u Irskoj. Došli smo u Hrvatsku da rešimo papire, vidimo prijatelje i rodbinu, ali se ne vraćamo. Siguran sam da ću u tamo dobiti penziju koju sam zaradio, za razliku od Hrvatske”, priča.
“U Irskoj sam otvorio firmu, počeo da radim, šest meseci me niko ništa ne pita, tek onda podnosim prvi obračun poreskoj. Prijavio sam deonice firme, poresku ni ne vidim. Odnosi u poreskoj upravi u Hrvatskoj su: ‘Dobar dan – 40 kuna molim’, ‘Šta trebate?’, ‘Trebam mi potvrda da nisam ništa dužan državi’, ‘S dugom ili bez duga?’, ‘Kakvim dugom, pa sve sam platio?’, ‘Ali imate 23 lipe za HGK plus kamate’. Toga tamo nema, poreska ne želi da zna za mene, plaćam porez i dobro je”, kaže Almaši.
(dijaspora.news/kurir.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.