Devojke koje su tada radile u javnim kućama nisu smele biti mlađe od 18 godina, a vlasnici bordela su bili obavezni da ih dva puta nedeljno vode na pregled radi zaštite od polnih bolesti
Jedna od glavnih ulica u Skoplju prošle sedmice je zaličila na Ulicu crvenih fenjera poput onih u Amsterdamu. Šest poluobnaženih devojaka stajale su u izlogu jednog objekta na bulevaru Sv. Kliment Ohridski, nudeći Skopljancima preko stakla svoje seksualne usluge. Na taj način one su obeležile 17. decembar, Međunarodni dan zaštite od nasilja nad seksualnim radnicima.
Prostitucija je danas zabranjena. Nekada nije bilo tako, a Skoplje je između dva rata bio najpoznatiji grad na Balkanu po broju javnih kuća koje su tada zvali „bludilišta“. Postojala je i ulica crveneh fenjera, a dokaz tome je i objekat „Fenerli an“, koji i danas postoji u staroj skopskoj čaršiji.
Prema pisanim podacima, 1926. godine u Skoplju je bilo 23 registrovane javne kuće, a lekari su mladićima savetovali da ih posećuju. Javne kuće su postojale gotovo u svim delovima grada, a najposećenije su bile Tri vile, čiji objekat i danas postoji u ulici Đuro Đonović u Madžir mahali, potom Venecija, Šangaj, Rivijera, Dalmacija, Okean, Hajduk Veljko, Mars, Bosfor, Bosna, Amerika, a pored Fenerli ana, u staroj čaršiji su bili popularni i bordeli Jančev an, Mavrovo i Bela kafana.
U njh su zalazile poznate ličnosti tog vremena, ali i radnici tadašnjeg Monopola. Oduševljen noćnim životom i javnim kućama, pogotovo Jančevim anom, atmosferu u njima je opisao i čuveni književnik Miroslav Krleža u knjizi „Zastave“.
Devojke koje su tada radile u javnim kućama nisu smele biti mlađe od 18 godina, a vlasnici bordela su bili obavezni da ih dva puta nedeljno vode na pregled radi zaštite od polnih bolesti, a jednom mesečno na detaljan lekarski pregled. Najpoznatiji doktor kod koga su prostitutke redovno išle na pregled je bio Dušan Anastasijević. Lepotice noći su morale da budu zdrave i čiste, a u suprotnom, vlasnik bordela je plaćao velike kazne, ili bi mu policija zatvorila javnu kuću.
Pisac, pesnik i najpoznatiji hroničar Skoplja, Danilo Kocevski je pronašao zanimljiv podatak da su lepotice noći svoje klijente u to vreme privlačile sa „crvenih prozora“. Umesto da stoje u izlozima kao danas u zemljama gde je to dozvoljeno, obnažene dame iz bordela tada su se u Skoplju prikazivale na prozorima. Pogotovo manjim, oko Zelene pijace u centru grada.
U noćnim satima, iza njih, iz bordela je dopirala crvena romantična svetlost. Dame noći su, ipak, više volele dan i dnevnu svetlost, jer su tako mogle bolje da se prikažu i pokažu.
U tom periodu između dva rata u Skoplju je postojala i elitna prostitucija, koja je drugačije funkcionisala.
– Skoplje je noću mirisalo na velegrad. Na ulice su izlazile „noćne ptice“, a u smokinzima, novim ili izbledelim, krili su kame i pištolje. Podzemlje grada se budilo dok su drugi spavali. Nekoliko stotina žena su u tim trenucima oblačile najlepše suknje. Sa puderom i karminom su mazale voštana lica, a u usta su prskale kolonsku vodu. Jeftin puder i mehanički osmeh žene su noću činile zavodljivim.Bogata gospoda su elitne noćne dame uzimali iz elitnih bordela i sa fijakerima ih odvozili u elitne skopske hotele, zapisao je Danilo Kocevski u svojoj nedeljnoj hronici „Skopske legende“ u Novoj Makedoniji.
Zajedno sa hiljadama žrtava, Drugi svetski rat je pomeo i javne kuće u Skoplju. Tek nakon oslobođenja ilegalno su proradile dve, ispred hotela Bristol i u kafani Novo Skoplje u staroj čaršiji.
Danas se seksualne usluge pružaju na ulici, hotelima, motelima, prenoćištima, stanovima… Za elitne prostitutke vezani su elitni hoteli i privatne vile, a siromašnije prodavačice ljubavi seksualne usluge nude pokraj keja reke Vardar iza zgrade Makedonske radio televizije u Skoplju.
Njihov rad je, podsetimo, zakonom zabranjen, ali se zato prostitutke mogu tražiti preko Agencije za zapošljavanje gde je njihov posao klasifikovan kao „uslužna delatnost“.
U aplikaciji za elektronsko prijavljivanje novih radnih mesta za pravna, fizička lica i privremeno zapošljavanje, stoji opcija postavljanja oglasa za zapošljavanje i prostitutki! Te opcije u meniju su u saglasnosti sa međunarodnom klasifikacijom zanimalja, ali za poslove kao što je prostitucija, koji su u Makedoniji zakonom zabranjeni, sistem automatski ne dozvoljava postavljanje oglasa.
Iako je prostitucija krivično delo, ona je kao profesija stavljena i u Nacionalnu klasifikaciju zanimanja i usvojena je kao nacionalni standard odlukom makedonske vlade 2011. godine. U klasifikaciji zanimanja ima ukupno 3.921 profesija koje se vode pod posebim šiframa. Prostitucija je zavedena pod šifrom 5169.03, a „lepotice noći“ su stavljene u deo radnika uslužne delatnosti u podgrupu – radnici personalnih službi, zajedno sa hostesama i partnerima plesača.
Klasifikacija zanimanja je urađena u saglasnosti sa preporukama Međunarodne organizacije rada ( ILO ). Ona je preuzeta iz evropskih statističkih sistema da bi se mogli upoređivati podaci o zanimanjima na nacionalnom i međunarodom nivou.
(dijaspora.news/telegraf/D.J.)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.