– Ne smeta mi što mi pored vrata stalno prolazi policija i ljudi koji su se ogrešili o zakon, jednostavno, navikla sam se na to. Stan sam nasledila od roditelja i ne želim da odavde idem. Malo mi smeta što ne mogu da sušim veš u dvorištu jer mi ga kradu, pa moram da ga prostirem ovde ispod sudskog stepeništa – priča Jelguza Selmanovska jedna od desetak ljudi čija je kućna adresa Viši sud u Nišu.
Do ove paradoksalne situacije došlo je sredinom prošlog veka kada se sudska zgrada proširila na susedni stambeni objekat. Tokom godina, Ministarstvo pravde je našlo načina da većinu stanara iseli, ali nekoliko porodica koje nisu bile zadovoljne ponuđenim uslovima, ostale su u zgradi Višeg suda. Tako je sasvim uobičajena slika da policija koja sprovodi kriminalce, advokati i službenici pravosuđa prolaze pored razapetog veša, bicikala, starog nameštaja, papuča i ostalih potrepština ljudi koji ovde žive.
Zbog ovih Nišlija, koji insistiraju na svom pravu da kući dođu i iz nje odu kad hoće, te da primaju goste kad im je volja, jedna vrata na sudu se nikada ne zatvaraju pa u zgradu može da uđe ko god i kad god hoće.
Milica ispred vrata Foto: Telegraf
Milica Jovović, portparol Osnovnog javnog tužilaštva upozorava da ovakvo stanje ugrožava bezbednost službenika ove pravosudne institucije.
Ova vrata vode do pet naših kancelarija gde radi šest zamenika tužioca, tri saradnika, pet daktilografa i dva polaznika pravosudne akademije, od kojih niko nema ama baš nikakvu zaštitu. Nedavno nam je u kancelariju upao čovek sa nožem, doduše nikome nije pretio, ali situacija nije bila ni najmanje prijatna. Dešava nam se da se nakon saslušanja osumnjičeni vraćaju da bi se sa nama raspravljali, dolaze ljudi u alkoholisanom stanju i maltretiraju nas jer nemamo nikakvo obezbeđenje – kazala je Jovović.
Jelguza Selmanovska Foto: Telegraf
Osnovni javni tužilac Saša Đokić naglašava da se smatra odgovornim za svoje osoblje zbog čega je više puta tražio od nadležnih da reše ovaj višedecenijski problem.
– Ovaj prostor nam je dodelio Viši sud jer on upravlja zgradom. Fizičko tehničko obezbeđenje postoji samo na glavnom ulazu, dok ova druga vrata koja vode ka nama, nemaju nikakvu zaštitu jer nam nije odobreno zapošljavanje obezbeđenja. Obraćao sam se predsedniku Višeg suda i Ministarstvu pravde i upozoravao da smo verovatno jedino tužilaštvo koje nema kontrolu ulaska i izlaska u sudsku zgradu. Bojim se da će se reagovati tek kada se nešto desi, a tada će biti kasno – ističe Đokić.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.