Smrtna kazna u Srbiji je zvanično ukinuta 2002. godine iako već tada punu deceniju niko zapravo nije pogubljen. U prošlosti je ovaj način kažnjavanja bio daleko rasprostranjeniji, a jedna metoda u Srbiji je smatrana naročito efikasnom i pravednom
Dan posle najstrašnijeg zločina u Srbiji, javnost je ponovo zagrmela – VRATITE SMRTNU KAZNU, jer monstrumi koji dave svoju decu, kolju svoje žene, siluju i čine slične zverske zločine zaslužuju nešto strašnije od 40 godina robije. Koliko god većina ljudi u Srbiji bila za vraćanje pogubljenja za ovakve zločince, smrtna kazna nije moguća jer – “nije po EU standardima”.
Što se kazni za ubistvo tiče, sve do 1842. u Srbiji je važio metod ekvivalentne kazne. To znači da su ubice pogubljivane na isti način na koji je stradala njihova žrtva, svojevrsno “oko za oko”. Reč je o drevnom zakonu koji je zapisan još u Hamurabijevom zakoniku iz 18. veka pre nove ere.
Što se Srbije tiče, metod ekvivalentne kazne propisan je jednom uredbom iz 1825. godine i u praksi je značio da se ubica mogao pogubiti na bilo koji zamisliv način: davljenjem, streljanjem, vešanjem, probadanjem, u zavisnosti od načina na koji je on ubio žrtvu. Išlo se dotle da je u nekim slučajevima čak upotrebljivano i oružje kojim je žrtva pogubljena.
Pravna država bila je tek u povoju, te je vlast u pojedinim krajevima bila prilično labava, ovakav način pogubljenja se u praksi često pretvarao u narodni linč, sa manjim ili većim blagoslovom vlasti koja nekada ne bi ni stigla da zatvori, ispita i osudi počinioca. Sa ovom praksom u Srbiji koju su mnogi smatrali najpravednijim načinom kažnjavanja prestalo se nakon 1842. godine iako je smrtna kazna potrajala još čitav vek i po.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.