Otkriveni novi detalji iz života Jovanke Broz: Rođaka najpoznatijeg srpskog naučnika zadržala je svoje prezime

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ne postoji niko u regionu, pa čak ni u svetu, ko se uz pomen imena Josipa Broza Tita ne seti odmah i Jovanke Budisavljević Broz (1924-2013). Njenim životom istoriografija se nije bavila, ali je o njoj pričano i pisano svih ovih godina. I pored toga ni danas, pet godina posle njene smrti, ne znamo zašto je decenije posle Titove smrti provela u izolaciji – rekao je istoričar msr Ognjen Karanović večeras na tribini “Šta se desilo Jovanki Broz” održanoj u Kulturnom centru Novog Sada.

Karanović je izneo i manje poznate detalje da je Jovanka i posle venčanja sa Titom zadržala svoje, devojačko prezime Budisavljević, te je do kraja svog života imala oba prezimena. Takođe, malo je poznato i da je naučnik svetskog glasa Nikola Tesla bio njen rođak. Naime, Toma Budisavljević bio je Teslin pradeda.

Jovanka je rođena u seoskoj porodici, u mestu Pećane u Lici (otac Mihajlo i majka Milica). Osnovnu školu završila je u rodnom selu, ali nije nastavila redovno dalje školovanje iz porodičnih razloga. Godine 1941. na tom području pokrenut je otpor srpskog naroda, a upravo u Jovankinoj kući u Pećanima, tog leta, upriličeni su prvi sastanci četničke vojske, tada jugoslovenske vojske i predstavnika partizanskog pokreta.

Prema sopstvenim tvrdnjama, 1941. i 1942. godine, Jovanka Budisavljević se borila u okviru ženske ličke omladinske čete, a onda i u sastavu omladinske čete na Kordunu. Potom se obrela u čuvenoj Ličkoj diviziji. Tita je upoznala 1944. godine neposredno pre Desanta na Drvar. On je obratio pažnju na nju, jer je bila izrazito lepa devojka.

– Broz je tada živeo u Belom dvoru sa Davorjankom Paunović zvanom Zdenka, koja je umrla od tuberkuloze 1946. godine. Političke strukture oko Tita procenile su da mu treba olakšati taj period žalovanja. Izbor je pao na Jovanku. Međutim, sve do 1952. godine, široj javnosti ona je bila nepoznata, a redovno je i pedantno obavljala svoja zaduženja – vodila brigu o poverljivoj arhivi, a kasnije i o Titovim ličnim dokumentima – kazao je Karanović.

U tom periodu završila je gimnaziju i daktilografski kurs. Upisala je studije književnosti, ali ih nije završila. Godine 1951. Tito, s kojim je već godinu ili dve bila bliska, odlučio je da je zaprosi. Kada su se venčali, on je imao 60, a ona 28 godina.

Sve do 1975. godine predstavljana je kao njegova žena i njegov lični i snažni “oslonac” u susretima sa mnogim izazovima koje je jugoslovensko društvo moralo da savlada kako bi uopšte bilo u prilici da opstane. Prvi put je od Tita odvojena 1975. godine u Igalu, pod optužbom komunističke kuhinje da kuje zaveru da Tita svrgne s vlasti i s generalom Đoko Jovanićem preuzme vlast.

Dve godine kasnije, ona i Tito su definitivno razdvojeni, prekinut je svaki kontakt između njih. Jovanka je stavljena u izolaciju. U vili u Užičkoj broj 15 dočekala je vest o Titovoj bolesti, a potom i o njegovoj smrti 1980. godine.

Najpre joj nije dozvoljeno da prisustvuje Titovoj sahrani, ali kada je premijerka Indije Indira Gandi uslovila svoj dolazak u Beograd na Titovu sahranu, Jovanki Budisavljević Broz dozvoljeno je da se oprosti od svog supruga.

KRIVA BEZ KRIVICE

Mesecima posle Titove smrti Jovanki su oduzeti svi lični predmeti, i uz pretnju pištoljem preseljena je u drugu, potpuno neuslovnu kuću. U izolaciji, bez prihoda, mada je imala pravo na penziju, provela je naredne 33 godine, a da nikada niko zvanično nije objasnio zašto je bila kriva bez krivice i osuđena bez suda.

(dijaspora.news/telegraf.rs)