OTIĆI, ILI OSTATI I BORITI SE? Dejan je svetski poznati broker, i ima odgovor na pitanje koje muči našu omladinu!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ekonomista i profesionalni trejder na svetskim finansijskim tržištima Dejan Tadić povodm dileme među omladinom da li ostati ili otići iz Srbije odlučio je da u pismu koje je objavljeno pre tri dana kaže svoje zapažanje na ovu temu

Zbog zanimljivosti samog pisma objavljujemo ga u celosti, kako bi svako zaključio da li vredi ostati u Srbiji i boriti se za bolje sutra ili jednostavno spakovati kofere i otići zauvek.

Ekonomista i profesionalni trejder na svetskim finansijskim tržištima Dejan Tadić povodm dileme među omladinom da li ostati ili otići iz Srbije odlučio je da u pismu koje je objavljeno pre tri dana kaže svoje zapažanje na ovu temu

Zbog zanimljivosti samog pisma objavljujemo ga u celosti, kako bi svako zaključio da li vredi ostati u Srbiji i boriti se za bolje sutra ili jednostavno spakovati kofere i otići zauvek.

” Pošto sam mladima koji su to putem poruka tražili od mene ostao dužan reći šta mislim da je bolje učiniti: Vreme je da se omladini prizna koliko smo im zapravo i mi otežali život i kako stvari zaista stoje.

Omladina zna za interese stranih sila, zna da su iste razbile bivšu Jugoslaviju, zna da je Kosovo u završnoj fazi otimanja… Omladina je svesna da je detinjstvo i školovanje provela u najcrnjim prilikama kroz koje su njihovi roditelji prolazili. Omladina vidi da sa zemljom nešto debelo nije u redu. To zna još od najranije faze svog odrastanja. Omladina vidi kako funkcioniše kompletan sistem u zemlji.. Omladina ne vidi ni svetlo ni izlaz iz mraka u kojem živi. A kako će, ako ih sistem svakodnevno zasipa zaglupljivanjem, kriminalom, kičom i šundom.

Sve daje da ih pretvori u jeftinu radnu snagu, odnosno robove onih kojima plaća čak po 10.000 evra da ih uzme, dok onima koji se ne daju, nudi bekstvo iz zemlje kao jedinu alternativu.

Sve je dakle bilo i dalje ostalo suludo za njih. Omladina zna u kakve smo se ljude pretvorili, koliko zaista volimo svoju zemlju, svog brata, sestru, kuma i svog komšiju. Zna koliko smo i zaista u stanju da lažemo, sve radi golog i ličnog interesa. Zna jednostavno da nam je obraz postao kao đon. Zna da se savijamo, ćutimo i trpimo. Volimo autokrate. Spremni da njihovom budućnošću plaćamo naš strah, jer ne smemo da se suprostavimo. Znaju mladi da smo postali samozaljubljivi, potkupljivi, sitni, zatucani i glupi. Znaju da smo već u sedam ujutru na glasačkim mestima, kako nam slučajno naš idol i plakat u inat drugima nebi izgubio. Zna da smo puni izgovora, inata i mržnje, i da nikakva rešenja nemamo, jer kakvi smo to ako na izborima takvih učestvujemo i za takve glasamo. Jednostavno omladina zna da je sistem za njih puko, ali da i dalje za sebe radi.. To omladinu i te kako boli… Jer se služi interentom, prati i vidi primer svojih vršnjaka koji u zajedničkom poduhvatu s roditeljima brane zemlju i standard koji imaju.

Dakle, omladina vrlo dobro zna da postoje tamo neke zemlje, koje imaju daleko bolje uslove za normalan život. Zbog lošeg obrazovnog sistema kroz koji su prolazli, znaju da mnogo toga još moraju da douče, počevši od jezika, zanata, ili potvrda diploma, kako bi se dočepali tih uredjenih zemalja.

Omladina leže i budi se s jednim istim pitanjem; Šta uraditi u datoj situaciji? Većina donosi zaključak da treba zemlju napustiti. Za to imaju i podršku svojih roditelja, koji sa suzama u očima jedino u tome vide izlaz za svoju decu. Bolno, zar ne, je kada roditelj gleda svoje dete koje traži izlaz iz situacije za koju ono nije krivo. Znate, ranije u Srbiji je nekako bilo tih para, pre svega, bilo je te neke solidarnosti i brige o svima. Bilo je neke alternative i kulture, bilo je nekog svetla i ponosa. Narod se u teškoj situaciji nekako snalazio, ali danas toga svega više nema, a samim tim ni snalaženja. I te političke stranke postale su preglomazne, istrošene, smešne, jadne, lažne, lopovske, prevrtljive itd… Sve što ne valja može se u njima naći. Dakle, mladi vide da ni u tome više ničega nema.

Što se tiče izbora, pod pokroviteljstvom postojećeg sistema, na poslednjim su, bar oni koji su izašli, dali poverenje Preletavčeviću. Ne zato što on nešto zna ili uliva, već zato što su na taj način poslali jasnu poruku svom životu, ali pre svega sistemu, šta u datim uslovima o istom misle, pod sloganom; “Je.ite se svi što nam se us..avate u život!”

Pokazali ste nakon izbora da možete biti primećeni. Bili ste na svim evropskim medijima dok niste okrenuli špicu ka pojedincu. Umesto da ste kratko i jasno ostali dosledni traženju izmene sistema, traženju boljih uslova za život i ostanak u zemlji, dok niste bili proglašeni da ste pod organizacijom opozicije ili pojedinaca, dok se u to i sami niste uverili, ili u to poverovali… Ali jedno je sigurno, videli ste se i čuli. Bila je to neverovatno dobra poruka na početku, poruka svima koji su se ogrešili o vaše pravo na život.

Meni je barem izgledalo da se Srbija budi i konačno nešto valjano traži ili sam i sam samo previše želeo da to tako izgleda.

AKO U ZEMLJI OSTAJETE

– Tražite bolje uslove, tražite promenu sistema u zemlji. – Istrajte, jer to je vaša zemlja i pred vama je život. Siguran sam da će vas iako izmoreni i više puta prevareni, roditelji u tome podržati..

AKO ZEMLJU NAPUŠTATE

– Ne mogu vas prvo savetovati da napustite zemlju, jer i sam živim u inostranstvu. – Lažu oni koji kažu da je toliko teško, jer sve je u životu teško. – Morate savladati jezik samo, a ostalo je da se za sebe izborite. – Razlika je velika, jer lakše je izboriti se u uređenoj zemlji koja puža šanse. – Potrebno je sve ono što vi već imate da bi ste preskočili sve konkurente u inostranstvu. Imate taj težak život iza sebe, znate da je samo potrebno svega malo više… i gotovo! Konkurenti u inostranstvu su preskočeni. Jer oni su ušuškani u sređene sisteme koji se o njima brinu, a vi dolazite iz suprotnog. Dolazite iz zemlje gde vas sistem napada.

MOJE MIŠLJENJE

Međutim, vredi pokušati i izboriti se u svojoj zemlji za bolje prilike. Vredno je u svojoj zemlji živeti ako se ona brine za svakog čoveka, uvek je to vrednije.

Dakle, moj odgovor je, prvo borba za izmenu prilika u Srbiji, pa tek onda razmišljanje o napuštanju. U stvari, vi ste po tom pitanju pametniji od mene, jer odlučujete o sebi i učinite šta vam srce kaže. Srdačno!!!