Katarina Milković (40) je direktor Javne ustanove Pećinski park Grabovača u Perušiću. Zarađuje više od 160.000 dinara mesečno, što je prilično velika plata u Hrvatskoj, srećno je udata i ima dvoje dece.
Do kraja jula će odrađivati otkazni rok na otkaz koji je sama dala, a 2. avgusta ulazi u avion i poleđei za Dublin. Odlasci iz Hrvatske u zapadne zemlje trbuhom za kruhom toliko su česti da su prestali biti novinarska vest, ali Katarina jest vest, jer njen odlazak nije motivisan finansijama.
Sa 18 godina bila je član HDZ i u toj stranci je bila 22 godine, 12 godina odradila je kao novinarka na Radio Gospiću i dopisnica Novog lista, poslednjih sedam kao direktor Parka, a jedan mandat predstavljala je stranku u Županijskoj skupštini.
Imala je sjajne rezultate. Preuzela je Ustanovu u kojoj nije bilo ničega osim špilja kojim je upravljao, putevi do ulaza i jedne info kućice. Danas su tamo dve staze, Park je član Asocijacije parkova Dinarida. A onda je samo jedan poziv moćnog ličkog političara krajem prošle godine promenio sve. Zamerili su joj u stranci što je na Fejsbuku lajkovala pbjave na Fejsbuku koji ne razmišljaju kao HDZ.
„Usledio je taj poziv gde sam na vrlo grub način prozvana, a ta mi je osoba prigovorila i zbog nekoliko mojih lajkova na objave osoba na Facebooku koji ne razmišljaju kao HDZ. To je bila dernjava, pitanja kao znam li ja na koji sam način došla na ovu poziciju. Ja sam rekla da sam pozvana i da nisam nikoga molila i pitala slušam li ja to ucene.
Shvatila sam poruku. Svojim radom nikad nikome nisam napravila štetu, izuzetno puno truda uložila sam u promociju Like i ličkih proizvoda. Naprosto više nisam htela da dozvolim da HDZ-u da ulazi u moju privatnost“, priča Katarina Milković.
„Dobro je da se to dogodilo, jer je pokazalo da su ljudi počeli razmišljati svojom glavom, napravljen je korak naprijed“, smatra Katarina.
Tada je krenula faza ignoriranja vrha ličkog HDZ-a te je odlučila dići ruke od svega.
„Osetila sam da više nema smisla da radim u okruženju koje te ne doživljava i da je vreme da kreneš dalje, tamo gde će te neko ceniti samo na osnovu tvog rada, a ne po političkoj opciji kojoj pripadaš, veroispovesti ili nečim trećem. Dok sam bila uz politiku i kimala glavom sve je bilo ok, ali kada kažeš ne, ili ukažeš da nešto nije dobro, postaješ neprijatelj i povratka nema. Meni sa 40 godina to je postalo opterećenje i ostanak naprosto više nije opcija“, priča Katarina.
Međutim, nju u Irskoj ne čeka posao, sprema se krenuti od nule. Zna da konobariše i radi u kuhinji, ako treba i čuvati djecu. Međutim, osigurala je posao nezaposlenom suprugu stolaru.
„Otvorila sam kartu Irske i izguglala deset gradova te u njima pronašla poduzeća koja se bave stolarijom, poslala im suprugovu biografiju i slike radova. Odgovorili su mi baš svi, odabrali smo dve kompanije i kod njih suprug ide u avgustu na razgovor“, kaže Katarina. Deca od 12 i 16 godina ovu će godinu ostati s bakom i dedom, ali će na kraju godine i oni doći.
(Dijaspora.news/beograd.in)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.