ODGOVOR U SPISIMA STARIM HILJADAMA GODINA: Evo zašto ŽENE ne smeju NA SVETU GORU, a one su USPELE

Ako želite da posetite Atos, prvo morate predati kopiju pasoša u Birou za hodočasnike planine Atos. Svakog dana, stotinu muških hodočasnika dobije dozvolu da ostane tri noći u jednom od dvadeset manastira na poluostrvu. Žene neće dobiti propusnicu.

Ženama je pristup planini Atos zabranjen pre više od hiljadu godina – nije im dozvoljeno da priđu na 500 metara od obale.

Prema Grejemu Spiku, autoru knjige “Planina Atos: Obnova u raju”, povelja iz 10. veka kaže da je životinjama zabranjen pristup, ali se žene ne pominju jer “svi znaju da žene ne mogu u muške manastire”.

Postoji i drugi razlog zbog koje žene ne mogu na to sveto mesto, koji je povezan sa pravoslavnom tradicijom.

“Prema jednom verovanju, brod kojim je Bogorodica plovila prema Kipru, zbog vetra je bio prinuđen da pristane na Atos. Mesto joj se toliko svidelo da je molila svog sina da pripadne njoj i on je pristao”, navodi Spik.

“I dalje se zove Bogorodičin vrt, posvećen njenoj slavi i samo ona predstavlja njen rod na planini Atos”.

Žena je ipak kročila u Hilandar
Joanikije, prvi srpski patrijarh, razboleo se 1354. tokom boravka u manastiru Žiča, gde ga je pozvao car Dušan. Umro je u Polumiru na Ibru, na povratku u Peć. Ubrzo je proglašen za sveca. Njegov naslednik Sava Četvrti biran je u gradu Seru, u današnjoj Grčkoj.

Pre toga je bio starešina Hilandara, i to baš u vreme kada se srpska carska porodica sklonila od kuge. Zbog toga što su se monasi, doduše posle mnogo ubeđivanja i natezanja, saglasili da prvi i poslednji put dopuste jednoj ženi, carici Jeleni, da kroči u ovaj manastir. Ona je imala zvaničnu dozvolu, ali je nošena da ne bi zgazila na svetogorsku zemlju. Dušan je pokazao i carsku zahvalnost.Bogato je darivao Hilandar ne samo novcem, nego i imanjima u Srbiji, a pomagao je i druge monaške zajednice na Svetoj gori.

I pored zabrane pojedine žene su prelazile granicu Svete Gore i pohodile Hilandar. Ima priča da su Atos u novije doba tajno posećivale Orijane Falači i Melina Merkuri. Žena britanskog konzula u Atini dobila je 1850. dopuštenje da ode čak do Velike lavre Svetog Atanasija, najstarijeg manastira na samom poluostrvu. U vreme Oktobarske revolucije sa ruskim izbeglicama na Svetu Goru sklonila se i jedna princeza.

Kao izbeglice žene su se sklanjale u manastire u vreme grčkog ustanka i posle proterivanja Grka iz Male Azije, dvadesetih godina prošlog veka kada su naselile deo Atosa. Sa Atosa je 1929. proterana Grkinja, mis Evrope, koja je maskirana pokušala da se iskrca u jedno od manastirskih pristaništa. Ulazak žena se zbio i 1948. tokom bitke kraj svetogorske prestonice Kareje, gde su bile partizanke iz armije generala Markosa.

(Dijaspora.news/kurir.rs)