U budvanskim učionicama sve je više dece čiji su se roditelji doselili iz Turske, a učenje crnogorskog jezika im ide od ruke.
“Zar je moguće da je jedini na kontrolnom iz maternjeg jezika dobio peticu, iako je njegov maternji jezik turski?”, tim rečima je učiteljica jedne budvanske osnovne škole pohvalila desetogodišnjeg dečaka koji se pre dve godine sa roditeljima doselio u Budvu iz Turske, ali i kritikovala njegove drugare da nisu dobro savladali pravopis.
Sve više roditelja koji su se doselili u Budvu odlučuje da decu školuje u crnogorskim školama. Struktura odeljenja najbolje oslikava kojim je to inostranim državljanima Crna Gora bila destinacija u koju žele da investiraju. Nakon ruskih državljana, čija su deca praktično preplavila budvanske škole, potom Ukrajinaca, sve više je i Turaka.
Procenjuje se da se oko tri hiljade Turaka doselilo u Crnu Goru u poslednje dve godine. Danas je u Budvi svakodnevica da u odeljenju sede deca poreklom iz Rusije, Ukrajine, Jermenije, Turske…
Zbog svog tog “šarenila”, mali Budvani se u najranijem dobu upoznaju sa različitim običajima, jezicima, etičkim normama…
Iz Ministarstva prosvete Vijestima je rečeno da je nešto više od 40 dece turskih državljana u obrazovnom sistemu. “Sva ta deca imaju sva prave i obaveze kao i svi drugi učenici, s obzirom na činjenicu da je osnovno obrazovanje obavezno, a svakako da su škole uvek spremne na podršku pri integraciji sve dece stranih državljana”, saopšteno je Službi za odnose s javnošću.
Od ukupnog broja dece turskih državljana, četvrtina se školuje u budvanskim osnovnim školama.
U OŠ “Stefan Mitrov Ljubiša” kažu da su ove godine upisali četiri prvaka, a da su u starijim razredima još dva učenika turskih državljana. U Drugoj osnovnoj školi nastavu pohađa pet turskih državljanja, a troje koji su do ove godine pohađali nastavu prešli su u privatnu školu u Budvi.
Dugogodišnja profesorka u budvanskoj Srednjoj mešovitoj školi “Danilo Kiš” Božena Jelušić ocenila je da na sreću Budve, ali na nesreću Crne Gore, imamo sredine koje beleže rast broja upisanih učenika i na drugoj strani škole koje polako nestaju.
“Naravno, sve veći broj odeljenja u Budvi nije znak većeg nataliteta, već doseljavanja, ponajviše iz drugih delova Crne Gore, ali i iz inostranstva. Tako se u ‘dva talasa’ dogodio veliki rast upisane dece, prvo sa nekadašnjeg sovjetskog prostora, mahom iz Rusije i Ukrajine, a danas imamo porast broja učenika iz Turske (bilo da je reč o turskoj ili kurdskoj nacionalnoj zajednici). Činjenica je da će integracija ovih učenika biti u izvesnom smislu zahtevnija, jer nije u pitanju ista porodica jezika. Takođe je i većinska pravoslavna religijska pripadnost u prvom slučaju bila dodatni razlog da mladi Rusi čak počnu zaboravljati vlastiti jezik. Kao nastavnica sam često nastojala da ruske autore čitaju na ruskom jeziku i uočavala kako im to postaje sve teže. Rusija je brzo reagovala, otvarajući škole na ruskom i pružajući dodatne mogućnosti mladima”, kazala je Jelušićeva za Vijesti.
Ona kaže da bi učenicima iz Turske svakako trebalo dodatno olakšati integraciju i ubrzati njihovo ovladavanje jezikom zajednice. Navodi i da se ne bi iznenadila da i sama Turska odluči da im pomogne. A dečak sa početka priče uspeo je u potpunosti da se prilagodi lokalnoj sredini i u potpunosti ovlada jezikom – kao da je rođen u Crnoj Gori. Sa druge strane, on je drugove naučio koje igre njegovi sunarodnici vole, šta vole da jedu…
Više od stotinu stanova i poslovnih prostora tokom ove i prošle godine godine kupili su turski državljani u Starom gradu i luksuznim stambenim kompleksima u Opštini Budva.
Procenjuje se da u zakupu biznismeni iz te države drže oko 50 poslovnih prostora u ekskluzivnoj zoni, uz samu obalu i u Starom gradu.
Praktično samo u Starom gradu više od deset poslovnih prostora su zakupili turski državljani, otvarajući prodavnice nakita, kožne galanterija, ali i suvenirnice.
Sve više Turaka kupuje nekretnine u Budvi Foto: Wikipedia/Igycg
Gotovo da nema luksuzne zgrade u Budvi ili apartmanskog naselja, da neko od turskih državljana nije trgovao nekretninu.
Sve više turskih državljanja se preko svojih firmi pojavljuju i kao investitori gradnje stambenih i apartmanskih zgrada. Poznavaoci tržišta nekretnina kažu da će se interesovanje turskih državljana nastaviti i da se ponavlja situacija od pre deceniju kada su Rusi kupovali sve što im je za oko zapalo.
Da je Crna Gora atraktivna za turske biznismene, svedoči i podatak iz aprila – da ima više od 2.000 njihovih privrednih društava. Najviše firmi koncentrisano je na primorju, posebno u Budvi, i u Podgorici. Turski državljani najviše ulažu u građevinarstvo, turizam i trgovinu.
Dijaspora.news/Kurir.rs/Vijesti.me
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.