Kada se uoči samog dana slave završe sve pripreme za sutrašnji dan, osveštanom vodom, brašnom i ostalim dodacima, mesi se slavski kolač.
Njegov izgled u mnogome zavisi od umešnosti domaćice, ali koliko god ona iskusna ili neiskusna bila, svaki slavski kolač sadrži neke zajedničke elemente – simbole stare koliko i tradicija proslavljanja krsne slave.
Pravi se prilikom održavanja slave i uvek je okruglog oblika. Običaj je da se slavski kolač pravi dan pred slavu osveštanom vodom, brašnom i ostalim dodacima. Kada osvane dan slave, ovaj kolač se, zajedno sa žitom i crnim vinom nosi u crkvu. Tu se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina, a onda sveštenik svako žito posebno prelije, i svaki kolač posebno reže. Slavski kolač je simbol tela Isusa Hrista, a vino kojim se kolač preliva predstavlja njegovu krv.
Zato se na sredini kolača, kao i na četiri mesta po obodu, stavlja pečat sa slovima IS HS NI KA (na ćirilici) što je grčka skraćenica od „Isus Hrist pobeđuje“. Za utiskivanje ovoga znaka koristi se naročiti drveni pečat koji se kupuje u crkve, ali se u praksi obično nasleđuje s kolena na koleno.
U sredini kolača se obavezno zabode parče osvećenog bosiljka. Ostali simboli kojima se slavski kolač ukrašava variraju od domaćinstva do domaćinstva i obično predstavljaju želje domaćice koje ona upućuje svojoj celoj porodici.
Ovo su neki od najčešćih oblika i njihove simbolike:
Klasje žita – rodna godina
Grožđe/Burence – isto ili, u vinogradarskim krajevima, berićetna godina sa mnogo vina
Ptica – zdravlje, veselje i mir u kući
Knjiga – znanje, uspeh u školi ili poslu
Cveće – lepota, čistota duše i tela
Dnevno
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.