Novak Đoković se nije vratio na teren posle šestomesečne pauze zbog povrede na onaj način kako su to njegovi obožavatelji, navijači i teniska javnost očekivali ili se, u najmanju ruku, nadali da će biti.
Najbolji srpski teniser je poražen u osmini finala Australijan opena, njegovog omiljenog Gren slema, na kome je čak šest puta osvajao titulu. Ipak, južnokorejska zvezda u usponu i njegova kopija, kako strani mediji govore o Hjeon Čungu, bio je nepremostiva prepreka.
Doduše, nije Srbin loše igrao koliko je Korejac bio fenomenalan, a uz sve to problemi sa laktom zbog koga je prošle godine još u julu rešio da završi sezonu, ponovo su se javili i još više zabrinuli i njega i nas.
Pred njim je verovatno nova pauza i pokušaj izlečenja povrede, a nije isključena ni opcija operacije.
Novak se nije pravdao, niti pokušao da traži opravdanje posle svog tek drugog meča koji je u celoj karijeri izgubio u Melburnu u 3 seta, ali to nije sprečilo da na njegov račun krenu odmah da se seju uvrede, psovke, uz sve moguće usputno pljuvanje.
Po starom, ali ne dobrom običaju Srba, koji te vole dok ti ide, a kad ti ne ide, kreće pljuvačina, to se i ovog puta dogodilo sa verovatno najboljim sportistom koga je ova zemlja ikada imala.
U komentarima brojni njegovi navijači, da ne kažem većina, osuli su drvlje i kamenje po njemu, ali i po njegovim najbližima, supruzi Jeleni, ali i članovima njegovog stručnog štaba i Pepeu Imazu, čoveku koga mnogi krive za Đokovićev pad.
I sami ste imali prilike da pročitate u našem tekstu odmah posle Novakovog poraza kakve su sve reči izgovorene uvredljive sadržine o srpskom teniseru, ali i kasnije u samim komentarima na našem sajtu, a bilo je i onih koji nisu smeli biti objavljeni zbog onoga što je u njima pisalo.
I da se odmah ogradimo i najpre odgovorimo onima koji su pisali i o tome da ti koji pišu takve komentare nisu Srbi, već stanovnici država iz okruženja, da to i nije u potpunosti tačno.
Bilo je dragi Srbi, mnogo komentara upravo od Srba, i to baš tih uvredljivih komentara u kojima se napadao Novak i svi ostali, a sve zbog čega?! Zato što je izgubio meč i neće ove godine osvojiti titulu?!
I da stvar bude još gora, nije ovo prvi put da se dešava, krenulo je to još od kada je počelo da njemu ne ide na terenu, da gubi mečeve, trofeje, prvo mesto na ATP listi, ali sada se samo nastavilo sa time.
A onda je stigao jedan komentar koji nam je privukao pažnju! Privukao je zato što je pogodio u srž svega, srpskog mentaliteta, odnosa prema onima koji godinama ti donose radost, sreću, pronose slavu ove zemlje širom sveta, ne samo Novaku, već i ostalim sportistima.
“Endi Mari je za 3 Gren slema i 2 olimpijska zlata dobio titulu viteza od kraljice i obožavanje miliona Britanaca, a ti Novače za 12 Gren slem titula i bezbroj trofeja i radosti dobijaš pljuvanje i uvrede najgore vrste“, zvučao je taj komentar, ne baš od reči do reči, ali kontekst je bio isti.
I to je ono što nas je nateralo da se zapitamo, da se i mi Srbi malo pogledamo u oči i da se prisetimo prošlosti, kada je taj isti Novak Đoković uradio nešto, što pola ovih koji ga pljuju ne bi uradila. Tačnije, on nije uradio, a ovi bi uradili na keca!
Setite se dobro njegovih početaka, kada je u juniorskoj konkurenciji počelo da se priča o talentovanom Srbinu koji će jednog dana biti šampion i najbolji na svetu i kako ni država, niti sponzori iz Srbije nisu tada stali uz njega. Nikoga nije bilo briga, niti je želeo da mu pomogne, a pomoć mu je tada bila neophodna.
Bilo je to i trajalo 2004. ili 2005. pa i 2006. godine, uostalom nije ni bitno kada, bitno je šta se dogodilo. Dok su on i njegova porodica tražili pomoć, cimali ljude za rukav u Srbiji, javili su se oni koje nije trebalo zivkati telefonima i koji znaju da u mladog sportistu takvog talenta mora da se ulaže.
Da! Javili su se baš ti Britanci, bilo je poziva i Slovenaca i nekih drugih, ali stavimo naglasan na Britance, jer su bili najuporniji.
Javili su se i godinama nudili sve moguće pogodnosti, pomoć, najbolje moguće uslove za razvoj i njegov, i situiranost za njegovu porodicu. Ma, sve što hoće, samo da uzme britanski pasoš i počne da igra pod britanskom zastavom!
Zaboravili ste na to?!
E pa, prisetite se. I prisetite se šta je tada Novak odlučio, iako mu je gorelo pod nogama, kada je. uprkos i pritiscima sa svih strana i nasrtajima, jasno i glasno poručivao: “Ja sam Srbin! Srbija je moja jedina zemlja!”
Nije se tada Novak prodao, kako bi mu verovatno rekli da jeste otišao da igra za Britaniju, “šaku funti” ili “veru za večeru”.
A šta bi bilo da jeste?!
Sada bi verovatno odavno imao titulu viteza Velike Britanije, obožavanje milionskog broja stanovništa, poštovanje kakvo jedan sportista njegovog kalibra zaslužuje. Ma bio bi u rangu najvećih mogućih svetinja naroda na Ostrvu, bez obzira što nije rođen ni u Londonu, ni u Glazgovu, Liverpulu ili bilo gde i što potiče sa neke zemlje tamo na “brdovitom Balkanu” koju su mnogo ocrnili svojim delima u prošlosti.
Da ne bude zabune i da ne ispadne da nismo upućeni, ali znamo i mi da Endija Marija ne vole baš svi Britanci, ima onih koji mu zameraju što je prikriveno pristalica otcepljenja i nezavisnosti Škotske, ali svejedno, kada on igra, svi na Ostrvu su uz njega.
Kada izgubi, a dobro znamo koliko je samo puta gubio od našeg Novaka, nikada nije stavljan na stub srama, nikada nije blaćen, vređan, niti on, niti njegova porodica.
Jer tamo negde znaju da cene svakog ко im je doneo sreću, radost, što im je posle decenija i decenija čekanja doneo taj Vimbldonski trofej, što je uzeo to olimpijsko zlato, dva puta…
A šta je to Novak Đoković sve doneo Srbiji?! Jedno olimpijsko srebro, Dejvis kup, 6 titula na Australijan openu, 3 Vimbldona, 2 US opena i jedan Rolan Garos, 5 puta pobednik završnog Mastersa sezone, rekorder po broju titula na Mastersima, jedini teniser koji ima pozitivan međusobni skor i protiv Federera i Nadala, ukupno 68 osvojenih titula, po nekoliko stavki u Ginisovoj knjizi rekorda i još mnogo, mnogo toga…
Malo?! Šta kažete?!
E pa zato sledeći put svi dežurni komentatori koji vređaju Novaka, pljuju ga, psuju, neka opet razmisle o tome, kao i o tome šta je on dobio zauzvrat – pravo svakog da ga najpogrdnije vređa i njegovu porodicu takođe?!
To kakva je njegova žena, da li mu pomaže ili odmaže, zašto je Pepe Imaz njegov savetnik ili šta već, zašto je odabrao veganski način ishrane… Pa sve su to njegove lične odluke, baš kao što je i ona da odbije Britance i sve druge i ostane veran svojoj Srbiji bila njegova lična odluka.
Na kraju krajeva, sve posledice toga će on snositi sam, ako ih uopšte bude bilo.
dijaspora.news/Espresso/Uroš Marjanović
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.