Norvežanin već 30 godina ne može bez Srbije: “Naučili su me da može i lepše da se živi”

Foto: privatna arhiva / Privatna arhivaNorvežanin Ulav Goberg u Srbiji je bio više odo 100 puta

– U ovih 30 godina u Srbiju sam putovao preko 100 puta. Svih tih godina imao sam zadovoljstvo da sa sobom dovedem i mnogo Norvežana. Za većinu je to bila prva poseta Srbiji a mnogi su se vraćali više puta – kaže Goberg na početku razgovora za “Blic”.

– Najčešće su mi govorili da je Srbija pozitivno iznenađenje za njih i da je sve što su doživeli potpuno drugačije od onoga što su pre dolaska očekivali. To potvrđuje moju tezu da Srbija na Zapadu ima imidž koji je u nekim slučajevima i potpuno u raskoraku sa stvarnošću. Ova knjiga bila bi moj doprinos promeni te slike – kaže Goberg.

PLATA I SREĆA

Za razliku od mnogih mladih i sredovečnih Srba koji Norvešku vide kao obećanu zemlju i hrle u njenu administrativnu uređenost, bežeći od zavičajnih problema i haosa, Ulav Goberg ima malo drugačije viđenje.

Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva

– Ne sviđa mi se što Srbi dolaze toliko u Norvešku, ne zato što ih ne volim nego zbog načina na koji žive tamo. Gotovo svi su izgubili socijalni život. Poznajem mnoge kojima je dobro, ali ono što sam želeo da kažem jeste da dobra plata nije garancija za dobar život i da je društveni život u Srbiji sto puta bolji nego u Norveškoj. Jeste, mogu da pronađu posao i sigurnost, ali to im ne garantuje sreću – ističe Goberg, koji se u svojoj zemlji jedno vreme bavio i politikom kroz članstvo u tamošnjoj stranci levog centra, Liberalno-demokratskoj partiji.

Kaže da je za ovih 30 godina dobro upoznao naše mane i da ne gaji zablude da smo mi nekakav idealan narod, ali isto tako primećuje neke dobre osobine koje Norvežani nemaju. Kad mu citiramo ovde popularnog norveškog pisca Erlenda Lua, koji kaže da “norveška država već 60 godina nije prevarila svoj narod”, dok smo svedoci svakodnevnih razočaranja u našu državu, i da mnogi od nas ne veruju ni kad nam Vladin zvaničnik saopšti da je napolju dan, Goberg ima spreman odgovor:

– To je tačno da norveška država ne vara svoj narod. Ali Norvežani imaju jednu krupnu manu – za svaki problem kažu: “Ma, to će vlada”, dok su Srbi prinuđeni da se bore za svoja prava. Ovo za posledicu da deo našeg stanovništva ne ume da se ponaša u javnosti, socijalno su potpuno neadaptirani. Takođe, Norveška je zemlja sa procentualno najviše stanovnika sa psihičkim poremaćajima u Evropi!

DRUGA DOMOVINA 

Knjiga koju Goberg završava puna je zanimljivih detalja o strancu u nepoznatoj zemlji koja ga magijski privlači, ali i plaši. Ipak, on joj se predaje i doživljava najlepšu životnu bajku.

– Putovao sam po celom svetu, ali Srbija je definitivno moja druga domovina. Ona mi je pomogla da neke životne stavove odbacim, da neke navike promenim, da shvatim da može da se živi i na drugačiji način – priznaje Goberg.

Tu ljubav je preneo na svoje tri ćerke Toril, Ingun i Siri. One su mu tražile da im priča o Srbiji, potom su i same počele da dolaze. Autor ovog teksta imao je priliku da vidi oduševljenje s kojim Ingun u svom domu na jugu Norveške u gradiću Sandefjordu evocira uspomene na jedno putovanje i boravak u šumadijskom etno-selu. Toril je napisala predgovor knjizi.

Ulav Goberg svake godine dovodi studente sa Muzičke akademije iz Levangera na seminare u Ovčar Banju, Vrnjačku Banju i Beograd, sa saradnicima iz Srbije organizuje Serbia World Music festival u Gornjem Milanovcu… piše knjigu i priprema se za proslavu 60. rođendana.

– Sledeće godine punim 60 godina. Planiram proslavu sa muzičarima iz Norveške i Srbije – kaže Ulav.

Spakuj se i kreni, Srbija te čeka

Foto: privatna arhiva / Privatna arhivaUlavova ćerka Toril napisala je predgovor za očevu knjigu o Srbiji

Ulavova ćerka Toril napisala je predgovor za očevu knjigu o Srbiji iz koga donosimo jedan deo:

“Moj tata je posećivao ovu zemlju jednako dugo koliko i ja imam godina. Tih ranih osamdesetih duboko je zaronio u srpska prostranstrva i započeo neformalno socio-antropološko istraživanje srpskih sela i gradova. To su 30 godina izvanrednih, jedinstvenih i nezaboravnih iskustava i doživljaja.

Zahvaljujući bezgraničoj znatiželji, upornosti i besprekornom naporu da nauči i govori jezik, otvorio je sebi vrata da može da upozna srpski karakter i dušu naroda.

Kao rezultat njegove fasciniranosti Srbijom, ja i moje sestre smo rasle između dve krajnosti. Od balkanskog brzog života i tempa do malog planinskog sela u blizini Hardangervidea.

Takođe, Balkan je često dolazio i u naše malo selo. Bili su to divni momenti ispunjeni kontrastima.

Zahvaljujući mom tati odzvanjala je vikendica u Dagaliju zvucima bendova koji se doslovno zovu “Crvena jabuka” i “Bijelo dugme”. Odzvanjala zato što su mu ćerke obožavale jugo-rok i pevale iz sveg glasa pesme od kojih nisu razumele ni reč i doživljavale kao da je to najprirodnija stvar na svetu.

Kada pročitaš ovu knjigu, dobićeš malo parče od jednog velikog i bogatog kolača. Nadam se da će ti se svideti ukus i da ćeš poželeti još više. Onda se spakuj i kreni na put. Srbija te očekuje, otvorenog srca i raširenih ruku.”

Susret s Mečkom u Gornjem Milanovcu

Upečatljiviji delovi knjige u koju smo imali uvid tiču se njegovog susreta sa meštanima u jednoj lokalnoj birtiji za vreme NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine. Priča se dešava u predgrađu Gornjeg Milanovca, grada sa kojim Goberg održava posebne veze. Preko puta njega je sedeo čovek nezgrapnog izgleda i posmatrao ga. Zvali su ga Mečka. Ulav je uplašeno čekao da Mečka skoči u proguta ga. Bio je spreman na sve. U jednom trenutku Mečka je ustao i krenuo ka njegovom stolu, iz džepa je izvadio upaljač.

– Čekao sam šta će se dogoditi… On mi je pružio upaljač i rekao: “Ovo je jedino što imam kod sebe da ti poklonim. Hvala ti što si došao sad kad nas svi napadaju” – prepričava Ulav kroz smešak jedan od događaja koji ga je utvrdio u ljubavi prema Srbiji.

Dijaspora.news Izvor Blic