NIŠTA ME NEĆE SPREČITI DA DECI ODNESEM MLEKO Mlekadžija iz Koceljeve za 46 godina nije propustio nijedan dan u isporuci

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

“Za 46 godina, nikoga nisam nijedno jutro ostavio bez mleka. Raznosio sam flaše i na dan svoje slave, preslave, na Uskrs i Božić… Do danas, nikoga nisam izostavio”

Da za ljudskost ne treba mnogo, verno dokazuje i primer Nikole Nikolića (72), vremešnog mlekadžije iz Koceljeve. Sa samo pet krava i isto toliko junica, ali i srcem većim nego kuća, ovog dekicu znaju u gotovo svakoj kući ove mačvanske varošice. Već 46 godina, svakoga dana bez izuzetka, s oronulim majstorskim kolicima, u kojima zveckaju staklene flaše pune domaćeg mleka, Nikola Nikolić tačno u šest ujutru kreće put Koceljeve kako niko ne bi ostao uskraćen za poručenu količinu.

– Evo, već 46 godina zaredom raznosim mleko svakog jutra. Počeo sam još kao mladić, tada sam mleko naših krava nosio u zemljoradničku zadrugu. Tada me je jedan čovek pitao da li bih njemu privatno mogao da donosim mleko, i tako je sve počelo – priseća se starih vremena ovaj dekica, dok skromno pokazuje izvorište čistog domaćeg mleka – u maloj štali linijski poređane stoje pet krava i pet junica. Sve zdrave, negovane, čiste. Ne treba mu, kaže, više.

Dok razgovaramo, duboki, mudri odraz oka ispuni se suzama. Ovo je, prebacuje preko usana, prvi put da nije mogao da raznese mleko. Razboleo se, muku muči sa prostatom i bruhom, ali pak veruje da će volja za životom da odnese pobedu.

– Zovu me majke, raspituju se kada ću opet početi da raznosim mleko. Teško hodam sada, čekam da vidim da li ću morati na operaciju. Svima koji me zovu kažem da su zdravstvene neprilike u pitanju, volje još ima i biće je dok sam živ. Rekao sam, dok mi ne bude bolje, nek dođe ko god želi, ja ću svako jutro spremiti mleko – priča ovaj starac.

U jednom momentu, priseća se, njegove krave davale su i oko 100 litara mleka. Tada je, pored redovnih mušterija, snabdevao i jedno privatno preduzeće. Bolja vremena, kaže, ali ni na ova se ne žali. Sada, od 20 litara mleka, sakupi oko 1.200 dinara. Ne radi ovo zbog novca, naprotiv, srce mu je puno kada vidi decu koja su nekada pila njegovo mleko, da sada isto to naručuju za svoje bebe. Vremenske prilike, takođe, nisu nikada bila prepreka.

– Ma bilo da je sneg, kiša, da bije grad, pljuskovi, sunčanica… I leti i zimi isto idem. Svejedno je da li je napolju 30 stepeni u plusu ili u minusu. Ako pada kiša, nataknem kabanicu, za sneg imam šubaru… Bitno je da dečica dobiju mleko – priča Nikolić.

Jednom je samo, seća se, zakasnio sa raznošenjem mleka. Nije se uspavao, niti bilo šta slično, već su vremenske neprilike osujetile njegovu nameru.

– Jedne zime, davno je to bilo, temperatura je spala ispod minus 24. Gurao sam kolica ka Koceljevi i što sam se više približavao reci Tamnavi, flaše su redom krenule da pucaju. Ispucale su sve do jedne. I ja šta ću, polako nazad kući, pa sve ispočetka – kaže ovaj dekica.

Mleko nema kome nije nosio – pred kapijom su za flašu domaćeg napitka čekali doktori, veterinari, profesori, inspektori… Danas se, nažalost, potreba za mlekom smanjila.

– Pravo da vam kažem, sve je manje dece u ovom kraju. A i mene, iskreno, ne znam ko će naslediti. Teško će se neko prihvatiti ovog posla i ove odgovornosti – iskren je Nikola Nikolić.

Iako živi sa još osmoro ukućana, Nikola će, ako se izgledi ne promene, ostati bez naslednika. Ima, kaže, muzilicu, vezove, vodu, sve potrebno je namestio, ali nema ko…

– Baba je bolesna, podmladak radi. To sve treba početi od ranog jutra, krava mora da se pomuze na vreme. Ja ustajem oko pola pet i sve je spremno do nekih pet, pola šest, mleko je proceđeno, flaširano i ja polako krećem u “razvoz” – objašnjava ovaj vremešni čovek dok timari svoje krave jer, kako kaže, svi bolje poslujemo i sarađujemo uz malo ljubavi tokom dana.

Brine o kvalitetu

Još kada je 2016. godine Srbiju tresla afera sa aflatoksinom u mleku, veretinar iz Koceljeve, dr Čedomir Janković, kaže da je u tom kraju mleko iz štale Nikolića nesumnjivo bilo bez premca.

– U pitanju je potpuno organsko mleko, te krave u sebe nikada nisu unele ni trunku koncentrata. Kada je bilo priče o aflatoksinu u mleku, ja sam mleko njegovih krava nosio na proveru i, ako je tada, recimo, bilo dozvoljeno 0,25, on je imao pet puta manje aflatoksina u mleku. Mleko je vrhunskog kvaliteta, punomasno, ispravno – objašnjava dr Janković.

Pomalo se postideo ovolikom hvalom, ali Nikolić se ipak morao složiti, te je dodao da svoje „milke“ hrani isključivo domaćom hranom, sa što manje veštačkog đubriva, bez koncentrata…

– Samo moja proizvodnja, zob, pšenica, kukuruz, ječam… Sećam se kada je doktor Čeda jedno jutro došao kod mene i rekao mi: “Evo, Nidžo, proverili smo, tvoje mleko je najbolje!” – stidljivo promrmlja za kraj ovaj dekica.