Kada je Jelena Andrejić studirala biologiju na niškom Prirodno – matematičkom fakultetu, san joj je bio da jednoga dana sa posla koji bude radila, ide pravo na plažu.
Njeni snovi i ambicija odveli su je na Bahame, gde radi na Univerzitetu u glavnom gradu Nasau.
Ona sada radi posao koji voli na jednom od najlepših mesta na svetu, a želju da živi na tropskom ostrvu ostvarila je avgusta prošle godine.
Iz Niša je, govori, put odveo u Beograd gde je doktorirala biološke nauke, a potom je radila u Ministarstvu prosvete i nauke, Insitutu “Vinča” i Edukons Univerzitetu.
Odatle je profesionalno usavršavanje vodi u Ameriku, gde je završila postdoktorat 2015. godine na Državnom koledžu u Džordžiji.
Tamo je saznala da Univerzitet na Bahamima ima upražnjeno mesto za koje bi mogla da konkuriše. Čim su obavili Skajp intervju sa njom, kazali su joj da je dobila posao, pišu Južne vesti.
Kolege profesori su jako prijatni. Ovde je svima mnogo važnije da ste kao osoba fini, ljubazni i društveni. Nije im jako bitno koliko radova imate, da li ste napisali knjigu i slično. Studenti imaju neverovanto poštovanje prema profesorima, tako nešto nisam videla ni u Americi, kaže Jelena.
Meštani Bahama nasmejani čak i kada čekaju u redovima
Osim 300 sunčanih dana godišnje, ono što joj se posebno dopada na ostrvu je što su ljudi opušteni, druželjubivi i srdačni. Njihova kuhinja je, prema njenim rečima, gurmanska, a na trpezi je mnogo ribe i pirinča, a na svim zabavama se roštilja.
Bahamčani su vrlo religiozni, nedelja je dan za crkvu. Petkom i subotom se izlazi, puše se kubanske cigare i pije piće u klubovima i barovima. Sportske utakmice (američki fudbal, košarka, kriket) se redovno prate i navijači su vatreni, iako nema nasilja, kaže Jelena.
Kultura je, opisuje, vrlo slična srpskoj, a stanovnici su nasmejani čak i uprkos tome što institucije ne funkcionišu savršeno, kao i u Srbiji.
Kao i u Srbiji, možete videti redove u bankama ili u različitim državnim institucijama – jer ovde stvari nekada ne funkcionišu. Glavna razlika je u tome što su ovde svi, čak i u redovima, jako opušteni (mozda čak i previše), veseli i nasmejani – objašnjava.
Obrazovanje u Srbiji mnogo obimnije u odnosu na Bahame
Program studija biologije na niškom PMF je, objašnjava mnogo obimniji u odnosu na onaj na Univerzitetu na Bahamima. Ipak, kako kaže, to joj je omogućilo da stekne mnogo šire i temeljnije znanje iz različitih oblasti ove nauke. Na Univerzitetu na Bahamima, dodaje, studenti imaju znatno manje obaveznih, a više izbornih predmeta.
Srbija mi je pružila vrlo temeljno i kvalitetno obrazovanje, pre svega milsim na departman za biologiju na PMF. Takođe, dok sam radila u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj (sada je to Ministarstvo prosvete) od 2008. do 2011. godine, stekla sam vredno iskustvo u pisanju naučnih predloga projekata. Ali i pored toga, nažalost, nisam imala ambiciju da ostanem u Srbiji. Moji snovi su se ostvarili upravo ovde na Bahamima, dodaje ona.
U Nasau svakog dana posle posla ide na trening ili u šetnju, a vikendom na plažu sa prijateljima gde ostaje do zalaska sunca, što je, kaže, predivan prizor. Dane provedene daleko od domovine lakše provodi zahvaljujući Radetu i Tanji iz Beograda, sa kojima se druži i razgovara na srpskom jeziku.
Rade je ovde došao pre 40 godina i vlasnik je restorana. Tanja radi za jednu osiguravajuću kompaniju. Hvala Bogu što su ovde, jer sa njima pričam na srpskom, inače bi mi bilo mnogo teško, kaže Jelena.
Ne planira da se vrati u Srbiju za stalno
Iz Srbije joj sada, kaže, najviše nedostaje hrana koju nema na ostrvu, među kojom je i kajmak, dok joj iz Niša najviše fale porodica i prijatelji. Iako je daleko, prati šta se dešava u Srbiji, naročito u nauci. Kaže da je ovde više puta izlazila na proteste tražeći bolje i sređenije društvo.
Međutim, politika nikada nije doprinela mom napredovanju u biologiji i neprekidnom usavršavanju u mojoj oblasti (bioloski monitoring kvaliteta voda). Jedino su upornost i vredan rad doprineli tome da se bavim poslom koji najviše volim i uživam u životu u ovoj prelepoj zemlji, dodaje.
“Bahamski” engleski jezik (broken-english ili pigeon English) je tek skoro savladala, kao i vožnju levom stranom ulice, a kako opisuje, signalizacija i poštovanje saobraćajnih pravila su više izuzetak nego pravilo. Uprkos tim razlikama u odnosu na zemlju u kojoj je odrasla, u Srbiju će, kaže, dolaziti samo tokom raspusta.
Biologija je moja prva i jedina ljubav – ništa drugo u životu ne bih mogla, niti želela da radim. Tropska ostrva su pravi raj za strastvene biologe, dodaje.
Iako je, kaže, život na ostrvu kao što su Bahami, tokom studija za nju bio “pomalo naivan san”, ona ga sada uveliko živi.
(Dijaspora.news/kurir.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.