NIKOLA IMA SVEGA 23 GODINE, I SVAKO JUTRO USTAJE U POLA ČETIRI: Obrađuje zemlju a devojci maše sa traktora kad prolazi pored njene kuće (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nikola Tretinjak (23) je mladi poljoprivrednik iz Bapče kraj Velike Gorice, koji se svako jutro budi oko 3.30. Odmah nakon jutarnje higijene ulazi u kombi i vozi sveže povrće na pijacu, a potom mamu na Dolac, gde njihove proizvode prodaje dugogodišnjim mušterijama.

Pomaže mami da izloži povrće, a onda vozi ambalažu kući. Pre dolaska radnika mora da napravi plan rada za taj dan i pripreme za njih. Tek tada zapravo počinje njegov radni dan, navodnjavanje plastenika, priprema zemlje, održavanje mašina, kultiviranje, sadnice kelja, zelene salate, šargarepe, mladog luka čekaju na njega

.

Oko 10 već se javljaju iz trgovačkih centara s korekcijama narudžbi, pa Nikola mora biti spreman svakom da dopuni zalihe. Onda mora naći vremena za papirologiju, pisanje ponuda, računa i otpremnica. Nakon toga odlazi na Dolac po mamu, pa se vraća na polje, opet zalevanje i drugi poslovi. Usput obavi jedan ili dva obroka, uveče se istušira oko 22 sata, upali TV koji mu je u službi noćne lampice, tek da nakon gašenja sobnog svetla ima polumrak po kojem će sigurno doći do kreveta. Čak i da hoće, ne može duže držati oči otvorenima, telo se tada samo gasi.

Nikola je mladi, ali veliki poljoprivrednik koji s roditeljima i petnaestak radnika obrađuje 14 hektara zemljišta uzgajajući gotovo sve moguće povrće, od čega jedan hektar ima pod plastenicima na poljima oko porodične kuće. Školovani je automehaničar, ali i pre nego što je to postao bio je predodređen da postane poljoprivrednik.

– Moji su se bavili poljoprivredom otkako znam za sebe, a ja sam im pomagao još kao osnovac, zanimali su me traktori i mehanizacija i sve što ima veze s tim, pa tako i rad na polju. Uglavnom smo radili s korenastim povrćem, radilo se na veliko i radilo se dobro, pa smo krenuli i u druge kulture. Ali tada je usledio golemi pad, jer nam je jedan veliki kupac ostao dužan 100.000 evra. Dogodilo se to u trenutku kada sam ja trebao da odlučim šta ću biti kad odrastem i zbog toga sam krenuo u školu za automehaničara, jer je budućnost mene kao poljoprivrednika tada postala upitna – priča Nikola.

Sada povrćem snabdeva nekoliko trgovačkih lanaca. S godinama su širili proizvodnju, pa sada u ponudi ima gotovo sve povrće koje se može naći na domaćem tržištu, plasira ga ukupno čak 300 tona godišnje.

Ove godine zakupio je nova dva hektara zemlje, pa sada obrađuje ukupno 14, od čega je jedan hektar pod plastenicima. Nekad je najveći problem njegovih roditelja u proizvodnji povrća bio gde plasirati sve što proizvedu, a radnici su im se sami nudili, dok Nikola sada ne može proizvesti kolika je potražnja na tržištu, ali nikako ne može naći radnike.

Međutim, barem bi jedna osoba volela Nikolu da vidi sa slobodnim popodnevima, zove se Matea i njegova je devojka. Živi od Nikole 300 metara, a ponekad se ne vide po dve nedelje, ako ne računamo trenutke kada joj maše s traktora dok prolazi kraj njene kuće.

– Prošle godine sam joj obećao more, ali ipak nisam stigao. Kad se nađemo u večernjim satima u kafiću, uglavnom zadremam ili joj dosađujem svojim pričama i problemima. Trudim se da ne, ali u četvrtoj rečenici sam već na zelenoj salati i mladom luku. Stvarno ima dobre živce. Evo, sad mi je rekla da joj je već pun kofer, pa će da dolazi da mi pomogne da pišemo račune i ponude, jer je to jedini način da budemo zajedno – jada se Nikola.

 

dijaspora.news/Jutarnji.hr