Nije samo Ceca problem, i Ezopova basna usijala društvene mreže: Roditelji besni, previše krvi se servira deci

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nakon što su se stihovi pesme Svetlane Cece Ražnatović našli u udžbeniku za peti razred i uzbudili javnost u Srbiji, društvene mreže u Makedoniji usijale su se zbog Ezopove basne “Orao i lisica”.

Basna je kratka priča u kojoj glavnu ulogu igraju životinje, prikazane sa ljudskim osobinama: govorom, karakterom, sklonostima i težnjama. Ove priče na alegoričan način oslikavaju odnose među ljudima, izruguju moralne slabosti i čitaocima daju moralne pouke.

Najpoznatije su Ezopove basne, a jedna od njih – “Orao i lisica” usijala je socijalne mreže u Makedoniji i razgnevila roditelje đaka trećih razreda osnovnih škola. Njima je zasmetao opis odnosa između orla i lisice, koji su uporedili sa najcrnjim horor filmom, naglašavajući da sadržina basne, umesto da daje pouku, podstiče na nasilje i osvetu.

Basna ide ovako:

Orao i lisica postali su prijatelji i dogovorili se da žive u komšiluku, kako bi jedno drugome mogli pomoći u nevolji.

Zato su izabrali jedan veliki hrast, među čijim granama orao načini sebi gnezdo, snese jaja i izleže piliće. Lisica, pri korenu, u šupljini istog drveta, načini sebi postelju od lišća i tu okoti svoje mladunce.

Ona jednom, po običaju, izađe u lov, a orao, nemajući taj dan ništa za jelo, čime bi mogao nahraniti porodicu, video je mladunce lisice pod drvetom, pa sleti dole, uzme ih i odnese u gnezdo.

Malo potom vrati se lisica i spazi žalosni prizor: krv, koja još vruća iz gnezda teče, jadni lisičići cvile dok im orao kida utrobu sa kandžama i kljunom vadi oči. Kako se lisica osećala dok je ovaj prizor gledala, svako lako može zamisliti.

Roditelji smatraju da sadržina basne, umesto da daje pouku, podstiče na nasilje i osvetu.
Da od kog drugog strada, ne bi joj ni upola tako teško bilo, ali od svog prijatelja i suseda! Ne mogući ništa drugo da učini, ona je učinila što i svi slabi čine kad se moraju povinovati volji jačeg: proklinjanje, i prizivanje osvete.

Nekoliko dana kasnije, pastiri su pekli na polju meso, od kog orao ugrabi parče, na koje se prilepilo malo žara. Toga dana duvao je vetar, pa se razgori vatra i zapali orlovo gnezdo, a orlići iz njega ispadnu. Lisica je to jedva dočekala, pa ščepa mlade orlove i proždere ih, kako bi se osvetila orlu za zlo koje joj je naneo.

Na kraju basne stoji i pouka da prijatelje treba pažljivo birati i da im ne treba činiti zlo, jer one koji krše prijateljski savez, lako može stići osveta i kazna.

Taj deo basne – Pouka, u makedonskom prevodu je izostavljen, pa se na socijalnim mrežama i medijima povela žestoka debata uz naglasak da je prevod isuviše surov, krvav i previše slikovit da bi ga pravilno shvatila mala deca.

– Sadržina basne je zaista morbidna, govori se o rasparanim delovima tela u gnezdu odakle teče krv. Ovakva sadržina je grozna i za odrasle, a kamoli za decu. Uznemirenost je zaista opravdana, jer u toj uzrasti dete nema ni intelektualan, niti emocionalan kapacitet da shvati sadržinu. Većina dece veruju da se to stvarno desilo, a pošto oni vole životinje, neki od njih misle da se to može desiti i njihovim miljenicima, pa i samim njima – izjavila je psiholog Vera Curakova, za skopsku televiziju Kanal 5.

U Ministarstvu za obrazovanje i nauku nisu imali saznanja o spornom sadržaju, ali se ova zbirka basni, ipak, neće naći u programu za učenike trećih razreda osnovnih škola u narednoj školskoj godini. Istovremeno, biće izvršena provera prevoda basne i preduzete odgovarajuće mere.

(Telegraf.rs/D.J.)