“NIJE IZDRŽAO SIROTINJU, NISU IMALI NI KUPATILO” Otac četvoro dece se ubio nakon što su mu isekli struju zbog duga od 22.000 DINARA

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Miroslav Stojanović (44), otac četvoro dece, izbeglica sa Kosova, izvršio je samoubistvo sinoć tako što je popio insekticid etiol, i to samo nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga 22.000 dinara.

– Rekao je: “Ne mogu ovo više da izdržim, nemam da platim dug za struju deca će mi gladovati, ubiću se”, a zatim je prekinuo vezu – prepričava navodne poslednje Miroslavljeve reči, rođaka pokojnika.

Stojanović je sa porodicom živeo u Jelašnici nedalako od Niša, a kako tvrde njegovi najbliži govorio je da ne može da podnese siromaštvo, zbog čega se pretpostavlja da je odlučio da presudi sebi.

– Pre nego što je popio etiol pozvao je svoju rođenu sestru iz Bujanovca kada joj se izjadao kako ne može da podnese siromaštvo, što nema čime da hrani decu. Bio je očajan. Otišao je do česme u dvorištu i tu sebi presudio kada je uzeo etiol i progutao ga sa vodom – prepričava naš sagvornik upućen u situaciju porodice Stojanović.

Stana Stojanović iz Kosovske Kamenice, sestra pokojnog Miroslava došla je na sahranu brata, međutim porodica nema novca ni da sahrani nesrećnog čoveka koji je umro u najtežim mukama.

– Potrešena sam vešću da je podigao ruku na sebe, da ga nema više, još više me je potreslo što porodica nema novca da ga sahrani.  Izbegao je sa Kosova 1999. godine i sa majkom boravio u izbegličkom kampu u Sićevu. Nakon toga se  oženio i dobio decu, a od Komesarijata za izbeglice dobio je kuću u Jelašnici.  Mučno su živeli i on i snaja, nisu imali posao, živeli su od socijalne pomoći i tako hranili  decu. Kuća je opremljena tek toliko da mogu da žive, nisu imali ni kupatilo, sve je toliko potresno. Znali smo da žive teško, ali da će presuditi sebi to niko nije očekivao – priča Stana.

I Miroslavljeva sestra potvrđuje reči rođake, da je Stojanović pre nego što je presudio sebi pozvao svoju sestru iz Bijanovca.

– Sestra ga je zvala više puta ali se on više nije javljao na telefon, došli smo da im pružimo podršku ali ni mi nismo finansijski jaki da im pomognemo na drugi način. Snaja sad traži pomoć kako da ga sahranimo kao čoveka – objašnjava Stana.

Život porodice, objašnjava sestra nije bio lak, naročito jer su vreme provodili u kolektivnom centru koji je ostavio duboke tragove po psihičko stanje. Njihova majka se ubila 2004. godine skočivši u Nišavu.

– Tugovala je za domom koji je ostao na Kosovu, Miroslav je sve trpeo zbog dece, i borio se koliko je mogao ali je sve bilo teško. Ovo je neizmerna bol i zbog njega i zbog maloletne dece. Mnogo je teško – kaže sestra pokojnog Miroslava.